Неколико година након босанско-херцеговачког рата, емигирао је у Сјеверну Америку, гдје је умро у 54.-ој години живота. Није имао новца за лијечење, живио је тешко у веома скромним условима.
Е сине мој слатки, само ако се твој баба врати жив, и црно испод ноката ће потрошити, само да тебе понесе у твоју лепу земљу, у наше цвеће и зеленило…
– Бојим се да на Балкану опет не дође до рата – каже Пономарјева. – У Македонији је после избора ситуација постала још нестабилнија. Косово је бомба успореног дејства. Историја не прашта грешке, зато Србија мора да јача своје савезништво с Русијом. Не сме се догодити да остане без иједног искреног великог савезника, јер сама не може да се одбрани од агресора.
До данас није подигнута оптужница ни против једног од хрватских војних или полицијских старешина који су командовали „Бљеском“. У питању су генерали Стипетић, Аготић, Марековић, Џанко и бригадир Гаљашевић.
Уједињене нације никада нису покренуле поступак утврђивања одговорности припадника својих мировних снага, који су скрштених руку посматрали како хрватски војници убијају и тенковима газе српске цивиле.
Чак и само набрајање основних кршења принципа праведности судског процеса, убедљиво показују да Радован Караџић није имао могућности праведног разматрања свог предмета. Међутим, анализа праведности процеса – то је само први (иако веома значајан) део апелације.
Влада Србије морала да пред МСП покрене поступак против Француске, због кршења у случају Харадинај правила aut dedere aut judicare. Овим би се на оптуженичку клупу довела држава чији су властодржци, као пиони западне псеудоимперије, држали крваве лекције о људским правима, од Југославије до Сирије. Тек би тужбом пред МСП Србија на одговарајући начин поручила званичној Француској да склони своје прљаве руке са српског Косова и Метохије.
Ови људи су својим животом и делима сведочили све оно што су мислили, говорили и зашта су се залагали: стручност изнад политике, да бављење политиком не искључује морал, и да академско звање и титуле не доносе само привилегије него и обавезе. То наша деца треба да знају.
У овом документарцу ћете чути причу коју знају само ретки. Много тога је остало неоткривено у вези са инвазијом на Ирак, да ли је управо један Ирачанин дао сигнал након чега се политичка и војна машинерија обрушила на једну државу.
„Ако геноцид над Србима не занима Србе, па кога треба да занима?“ – пита Пешићева.
Српска Сребреница је трагична жртва Геноцида над истином. Трагичност се повећава у времену планетарне исламистичке антицивилизацијске агресије, окупације над хришћанством и уопште цивилизацијом. У времену када се са људском несрећом перфидно манипулише и појачава мржња међу људима различитих раса, нација и вера. Да би трајали ратови.
Да ми стварно имамо српску власт, имали би и уџбенике историје у школама, који би се бавили српским страдањем у НДХ. Имали би и више филмова и телевизијских емисија. Имали би скроз другачији приступ и ја не бих морао данас да се бавим овом темом. Јасеновац, али и сва остала места где су се људи монструозно убијали, били би део светског колективног памћења, као што је случај и са Аушвицом. Овако нам не преостаје ништа друго, него да преузмемо ствари у своје руке. Мислим да сам по том питању дао пример.
Прикази „Душановог законика“, славних манастира, фресака, историјских места, значајних личности и догађаја, уз сугестиван глас Горана Султановића и аутентичну музику најстаријих епоха, филму даје посебну драж и вредност.
Данас, Ројер има 44 године, изашао је из затвора, а своју животну исповест започиње боравком у БиХ, одакле је и кренуо путем пакла.
Трећи део књиге је део који нам открива многе ствари са којима је српска јавност, углавном, уопштено упозната. Уједно, он је и најпотреснији. У њему анализира албанску мафију као сегмент међународног криминала, а посебно елементе трговине наркотицима, сексуалног ропства и трговине органима.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…