Престанком окупације, ако се поново успостави власт државе која је територију контролисала пре окупације, држава стиче сва права која је имала и пре окупације. Одлуке власти и судова донете за време трајања окупације остају на снази, осим ако су донете под притиском окупатора и супротно правилима међународног права.
Ко ће бити локомотива која ће да почне да размотава дуг ланац обелодањивања истине?
О каквом слободном уставотворству, и то не само када је у питању статус КиМ већ и дуга питања организације власти, може да се говори у ситуацији у којој је будућа уставотворна радња већ подређена наметнутом „надуставном“ ауторитету ССП-а и цензури папски непогрешиве тзв. Венецијанске комисије. Уставотворна слобода се налази и под озбиљним унутрашњим ограничењем у виду идеолошког надзора од стране прозападних НВО.
Аргентинске власти пажљиво су чувале све документе о кријумчарењу усташа и нациста, али све док Гони није почео чепркати по архивима, нико није хтио спомињати ту заиста срамотну епизоду њихове историје. Многи документи су уништени у међувремену, али чак и овај мањи дио показује каква спрега је владала између великих сила свијета само како би спасили шачицу најгорих злочинаца.
Шеф дипломатије Ивица Дачић изјавио је да Србија нема оригинал Дејтонског споразума, а да је после 5. октобра 2000. године нестао и папир на којем је Ричард Холбрук потписао да Американци никада неће признати независност Косова.
Шта рећи нашем народу? За разлику од тог, финског народа, о којем ова књига говори, он је у својој прошлости био уистину величанствен. Али као што се и са појединцем у животу може да деси и дешава, он је као народ, кроз објективне и субјективне морално-социјалне ерозије пао данас у свеукупну кризу свога бића. Зато је њему једно једино на потребу: да нађе себе у ономе што је некад био, и са те основе да крене напред у светлу будућност.
Јунаштво те јединице било је изузетно, њена пешадија је са српском коњицом ослободила Битољ. Сви савезнички команданти су им се дивили, одавали им признања и дословно се отимали око тога у чији ће контингент ући. Руска команда је одлучила да буде у саставу Прве армије коју је водио војвода Живојин Мишић
Ове године су наступили следећи позвани гости: Svätoslav Hamaliar (Република Словачка), Mgr. Ratko Sudecký (Република Хрватска), Peter Hoffmann (Република Словачка), Patrik Mago (Република Словачка), Ing. Mojmír Mišun (Република Чешка), Blanka Růžičková (Република Чешка), Miloš Zverina (Република Словачка), Dr. Emil Páleš (Република Словачка), Radovan Masár ( Република Чешка), Mgr. Art. Tibor Eliot Rostas (Република Словачка).
Писмо Аустријском фелдвебелу Мирославу Крлежи, из 1954. године, чекало је 58 година да буде објављено (до 2012. прим.приређ.), као и дивна слика писца који је био краљев официр, једно време и на служби у Краљевој гарди у Дворцу на Дедињу.
Пишчев унук, Душан Бабац, га је „Печату“ доставио, с напоменом:
„Ових дана је мој отац сређивао документацију свога оца, наишао је на ово писмо упућено Крлежи. Писмо никада није објављено, што је и разумљиво, с обзиром на време када је настало“.
Уз све речено, пажљивом читаоцу неће промаћи колико нас је волела Ребека Вест, можда више него ми себе. Била је опчињена нама. Србија је била њен изгубљени рај. У вртлогу данашњих превирања и многих предрасуда према Србима и Србији, ова књига дође и као мала утеха и заклон.
„Премда те држе већим и снажнијим од других, свеједно нико не трпи туђинца за господара. Пријећи ћеш Тану [Дон], па ћеш спознати ширину простора којим се протеже. Словене ти никад нећеш покорити. Наше ће убоштво бити брже од твоје војске која са собом носи плен многих народа, а кад будеш веровао да смо далеко, угледаћеш нас у свом шатору. Истом брзином прогонимо и бежимо.“
Највећи значај за Србију, Србе и српско-руске односе, као и за друге субјекте међународног права, има то што Вашингтон самовољно шири по свету ускокорисне, суштински хегемонистичке „животне интересе“ САД које као омчу намиче свакој независној држави и тражи беспоговорно потчињавање америчким интересима
Културни и духовни хоризонт подунавских цивилизација Лепенског Вира и Винче показују да „ране цивилизације“ не могу више бити довођене у везу са Сумером, Месопотамијом и Египтом. Снажне и чисте мисли становника Лепенског Вира и Винче са њиховог успињања на духовној вертикали изражавају најранију форму људске свести и сам почетак људске цивилизације.
„Први писани наговештај постојања ужичке тврђаве везује се за 1516.годину, а сигуран писани траг датира из 1560.године“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…