И тек сада, а на основу свих изнесених, а веродостојних чињеница, сваки разуман и паметан човек, може закључити, да су нама Србима, током рата и ратова, највећи и најстрашнији непријатељи били, наши ратни политичари, као и генерали и високи официри из бивше ЈНА. А што се и данас види и то у њиховом свакодневном понашању. Као и односу према правим борцима и рањеницима, али и породицама изгинулих бораца.
Нажалост, још увек је неутврђен број погинулих и протераних Срба, попаљених домова и свакодневног силеџијског понашања косметских Албанаца над српским живљем после проглашења независности фантомске државе Косово.
С правом се, стога, може закључити да се, несмањеном жестином, време погрома над Србима наставља и у двадесетпрвом веку.
Најгоре у свему је, при томе, што се за сва страдања која су претрпели у верско-грађанском рату, Срби оптужују као главни виновници. А оптужују их пред Међународним судом у Хагу, управо Хрвати – народ који је у оба светска рата, као и у овом последњем, поред доказаних злочина, на стотине хиљада Срба протерао са својих вековних огњишта.
Целокупно домицилно становништво Далмације, Лике, Баније, Кордуна, Западне Славоније, протерано је, a њихова имовина је запаљена, покрадена или уништена. На очиглед света обављена је најпрљавија и најбруталнија окупација и ратни злочин геноцида.
Политичка елита и данас једва нагура број протераних на 200.000, а сви су свести стравичног погрома који се креће у распону од 500.000 до 800.000 протераних.
У Првом и Другом светском рату, ниједан народ у Европи, а и у осталим деловима света, није био толико изложен зверским злочинствима које су хрватске војне формације, борећи се у саставу аустроугарске и војске фашистичке Немачке, починиле над српским цивилним становништвом.
Но најстрашније јест у ових двадесет и пет година понашање хрватске јавности према том стравичном и хладнокрвном убојству. Стравично је што се још око тог злочина ломе копља и појединци непроцесуирано, некажњено износе своја стајалишта, подржавају злочин и правдају га, како по друштвеним мрежама, тако и у институцијама.
Дневник је, како каже Томић, „сада у сигурним рукама поступајућег тужиоца за злочине у Коњицу, Станка Благића, који је, за разлику од осталих колега који су се бавили овим предметом, имао снаге, воље и знања да процесуира осумњичене Бошњаке, за низ свирепих злочина над Србима, који су, у овом дијелу БиХ, и речју и делом, доживели геноцид“.
Митрополит почајевски Владимир са братијом није услишен, иако је тражио да РПЦ изађе из Светског савета „цркава“. Тај излазак би био истинско сведочење постхришћанском Западу да постмодерни паганизам и вера у Христа нису никако спојиви. На жалост, екуменисти су, као и много пута до сада, ово спречили.
Историјом као науком, Селимовић се бави већ деценијама, а област његовог посебног интересовања су порекло породица и исламизација, као и демографски и миграциони процеси на Сјеничко-пештерској висоравни и у целој Старој Рашкој.
Четвртал, 14. децембра, у 18 сати, Машински Факултет Београд, свечана сала.
Ко су Срби? Од када су на Балкану? У каквој су корелацији са осталим народима у окружењу? Који су кључни догађаји наше историје? Каква је будућност Балкана на геополитичкој мапи свијета? Горан Шарић, католички историчар и теолог, одговара на ова питање на темељу дугогодишњих истраживања архива од Ватикана, преко Беча и Дубровника.
Душан Вујић био је син општинског деловође из Београда. Имао је 14 година. Његов вршњак Светислав Ђорђевић био је син учитеља Ђорђевића. Јован Станић, дечак од 12 година, био је син капетана Станића из Београда. Сви су били ученици Прве београдске гимназије…
Од 2000. Године „Запад“ очекује „српског Де Гола“ који ће бити спреман и, како они наглашавају, храбар да призна независност Косова!
Одлука коју је донела ИНТЕРПОЛОВА Комисија за контролу потерница, као и акт самог УНМИК-а, заснива се на намерном кршењу међународног права. Ради се о синхорнизованом акту правног насиља које се врши из крила моћних међународних организација и ванинституционалних центара моћи.
„Велеиздаја је најтеже кривично дело у области кривичног права и њега могу да почине само они који су на највишим државним положајима. Дакле, кад је неко обичан војник и побегне на страну непријатеља онда је он издајник. Међутим, када шеф Владе, начелник Генералштаба, командант неке армије и други високи државни званичник то исто учини – онда је он велеиздајник…“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…