Тема по которой выступаю: Ясеновац – крупнейший концентрационный лагерь для сербов на Балканах во Второй мировой войне в Независимом Государстве Хорватии, для нас весьма болезненна. С нею сталкиваются все поколения сербов. До тех пор пока мир не узнает, что в НГХ с 1941 по 1945 гг. произошёл ужасающий геноцид, наподобие холокоста евреев, сербский народ не сможет спокойно жить на своей многовековой территории.
Умањивање усташких злочина у Другом свјетском рату и тврдње да су у концентрационом логору Јасеновац убијани Хрвати и непријатељи партизана, а не Срби, Јевреји, Роми и антифашисти, у Хрватској траје несмањеном жестином.
Гледајући јутарњи програм и слушајући разговор о хрватском настојању да умање злочине извршене над српским народом у Независној држави Хрватској, помислио сам да ли је и колико крива српска историографија што се о континуитету хрватске геноцидне политике недовољно зна.
У анализи у новом броју хрватског стручног часописа “Полемос”, Бенчићева је тврди да је “конфликтно ратно насљеђе Јасеновца базирано на политици селективног сјећања југословенског режима, која је истицала Јасеновац, а прећуткивала масовне злочине попут Блајбурга и Крижног пута”.
Свједочење о злочину припадника тзв. Армије БиХ у селу Бјеловац, општина Братунац, Република Српска.
– Задаци Приштинског корпуса били су сачувати живу силу и ратну технику од уништења, бранити и одбранити државну границу и интегритет СРЈ на фронту од 251 километра, угушити терористичку побуну на територији Косова Метохије и сачувати народ од терора шиптарских терориста. Те готово немогуће задатке, припадници Приштинског корпуса успели су да изврше у најтежим условима – рекао је генерал Лазаревић
Документационо-информативни центар Веритас подсећа да се сутра навршава 27 година од прогона Срба из 26 села такозване Пожешке котлине, подно Папука и Псуња, када је сва њихова имовина опљачкана, а затим запаљена и уништена.
Чешки филмски режисер Вацлав Дворжак изјавио је да са сарадницима прикупља материјал за снимање документарног филма о страдању Срба у Сребреници у протеклом рату како би се супротставили лажима које су на сцени више од двије деценије.
Изложба је отворена у галерији „Луцида” (Београд, Чика Љубина) 11, до 24. октобра. Радно време галерије је 14-18, суботом 9-12, недељом не ради
Трагедија села у Јадру догодила се половином октобра, после злочина које су Немци починили у Шапцу и Мачви.
У селу Драгинац је за четири дана од 13. до 16. октобра стрељано 1.379 лица.
На питање – Зашто је овај тако важан документ заборављен, Мила Михајловић каже:
– И тада је вођен медијски рат, а Италија је била жртва медијског рата! И зато је херојски гест Италије, која је спасла Србе и Србију, по мерилима Енглеза, па и Француза, морао бити заборављен, а спасавање Срба из Албаније приписано је у највећој мери Французима и Енглезима, који вероватно прстом не би мрднули да им Руски цар Николај није запретио да ће изаћи из рата, уколико не крену у спасавање Срба из Албаније.
Традиционални сусрет родбине и бораца са Кошара, одржава се сваке године у касарни Расина у Крушевцу, 23.септембра. Ове године неки од њих поделили су своје искуство које је путем овог видео записа постало трајни документ.
На овим просторима остварен је рекорд у брзом етничком чишћењу. Ливада пише: „Из градова сте истјерали 124 000 грађана, отевши им станарско право на 60 000 стамбених јединица, и то само зато што су Срби, како бисте у коначници намирили Туђманову квоту програмираног злочина: Неће више бити 12% Срба и 6% Југословена, него 3%“ ). Према наведеној демографској анализи по градовима и селима, резултат је 700 000 прогнаних и опљачканих…
Драги мој деда Видосаве, знам да си већ, горе на небу чуо и видео да сам успео. Осећам само потребу да ти лично кажем: Успео сам, деда!!!
Овај рад настоји да реконструише пут настанка и мењања имена пука из Крушевачког пуковског округа, уз одговарајуће формацијско сврставање пука, до коначног назива XII пешадијски пук ,,Цара Лазара” сталнога кадра и редовне војске (сем кадровског Цара Лазара били су и пукови I, II, и III позива), са којим је он ушао у Балканске ратове и Први светски рат.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…