Планери, злочинци, саучесници, они који су етнички чистили област од Срба, паљењем и рушењем кућа, манастира, цркава, убијањем, силовањем, мучењем – познати су свима, постоји обимна документација о томе, али не постоји „политичка воља“ да злочинац одговара за злочин који је учинио.
Док кампању тзв. „Листе Српска“ локални медији на КиМ преносе коментаришући похвално како је само она та која ће очувати српске интересе, њени чланови истовремено врше терор над народом кога су малтретирали и понижавали желећи да исто наставе као што су радили претходне четири године.
Пар недеља пред шиптарске изборе заказане за 11. јун, Александар Вучић је – кроз уста Александра Вулина – уценио Србе са Косова и Метохије да морају да се повинују политици Београда, а он ће наставити да им исплаћује зарађене плате.
Већ је то довољно да се постави питање: какви се даљи политички – или неки други – потреси планирају на осовини Београд-Брисел-НАТО-Вашингтон, када видимо да Вучић уцењује Србе са севера баш на тај отворен начин, без ранијих покушаја да уцену замаскира.
Чудно је да иако су наговештене теже повреде и изузетно лоше стање у коме је младић одвезен у болницу, нема детаља о нанетим повредама. Овакво извештавање упућује на покушаје да се сваки напад на Србе ублажи, замаскира, не прикаже у правом светлу што је дужи низ година већ постао тренд у извештавању.
Председник Републике Српске Милорад Додик још једном је поручио да од сарајевске намере да се у школама Српске учи њихова верзија ратних дешавања у БиХ, нема ништа!
И сада, пошто су окупирали централне установе културе у Београду, а путем садржаја који је у тој мери шовинистичка пропаганда да је то сувишно и доказивати, YIHR-овски USAпредводници (вредни 1,2 милиона долара) држе Вучићу и нашем јавном мнењу лекцију о насиљу и истинском дијалогу?! Смешно.
Вучићев избор теме за „широки друштвени дијалог“ је, дакле, не само огромна, монументална замена теза, већ и досад највећи захват у склопу најважнијег пројекта на коме је ангажован – промене свести српског народа. Јер, ако народ прихвати да је ЕУ неупитна, а о Косову и његовим „митовима“ се мора „водити дијалог“ – онда је народ већ почео да прихвата нови идентитет и нову полазну основу за будућност, откинуту од прошлости, предака и непрестаних, упорних борби за слободу. Онда је на путу да постане оно на чему Вучић у својим изјавама, на дневној основи, инсистира – „мали народ“, без историјске мисије, попут осталог балканског и ЕУропског робља.
Најмање 522 житеља Пиве, од којих 109 дјеце, свирепо су убијена 7. јуна 1943. године. Покосили су их рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку првих комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије.
Причу на коју ретко ко може да остане имун – о професионалном војнику Борку Ранђеловићу (44) са Карабурме, који је бранио државу у ратовима у Босни, Хрватској и на Косову, где је рањаван четири пута, да би напослетку остао и без десне ноге – поделио је на друштвеним мрежама његов пријатељ Марјан.
Србија ће морати да се определи да ли ће и даље водити политику да ЕУ нема алтернативу, кад од ње буду тражили да испуни још два услова: да окрене леђа Русији и омогући пријем Косова у УН.
Борко сам живи, рањаван 4 пута, без ноге у колицима. Поносан и храбар и племенит.
Испричах вам ову причу јутрос, чисто да вам кажем да у Србији живе и они чији су проблеми већи од наших.
Живе.
Он поручује да ћемо чекати и цијели вијек ако треба, али ћемо достићи циљ – „ослобођење наше свете земље од НАТО агресора и Шиптара“.
„Шиптари имају своју државу Албанију. НАТО има своје земље. Мораће да се врате кућама“, поручује Мраовић.
Пре 24 године Уједињене нације формирале су Хашки трибунал да донесе правду жртвама и помири завађене народе у региону… Убрзо је постало јасно да има пре свега политичку улогу да зе сва недела окриви једну страну у сукобу – Србе.
Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након премијере у Новом Саду постављена је и у Руском дому у Београду, Апатину, Великом Градишту, Великој Плани, Бањалуци, Требињу, Дервенти, Источном Сарајеву, Бијељини, Приједору, Козарској Дубици и још неколико градова Српске и Србије. У иностранству, изложба је постављена у Њујорку, Филаделфији, Лондону, Лестеру, Кишињеву, Ослу и Берлину.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…