Како Политика незванично сазнаје из кругова упућених у рад Специјалног суда, на листи главног тужиоца неће бити Рамуш Харадинај, али би се на листи могао наћи Хашим Тачи. Истовремено, као могући осумњичени помиње се брат Рамуша Харадинаја, Даут Харадинај, као и Фатмир Љимај. Такође и Кадри Весељи један је од оних које ће теретити тужилаштво, а помиње се и Азем Суља, ујак хашима Тачија.
Вест да је емигрантска (усташка) Хрватска академија знаноси и умјетности у дијаспори са седиштем у Базелу наумила да 1. јула у Оточцу постави спомен-плочу Јури Францетићу, усташком пуковнику и једном од најзлогласнијих хрватских ратних злочинаца, изазвала је огорчење и револт и међу црногорским антифашистима јер су и црногорски партизани добро запамтили злотворства Францетићеве Црне легије.
Александар Вучић је својој нацији пре пар година јавно исповедио своје расположење према протестантизму, а пред ступање на дужност председника Р. Србије прогласио је Немце „домаћинима“ у Србији. Поштујемо ми лутеране, али много више поштујемо истину. Мартин Лутер је Србе сматрао „најгорим од свих могућих народа“ и „лоповима“. Не знајући то, Срби у Немачкој су прихватили лутерову реформацију. Пола миленијума су њихово име, језик, писмо и култура прогањани, тако да су одавно постали мањина у сопственом завичају и нестају. Зар да и ми у Србији поновимо исто?
Република Српска и њен опстанак доводе се у питање, не толико због непријатељских потеза колико због наших, српских представника у заједничким институцијама Босне и Херцеговине, којима је лични интерес изнад свега, каректерисан мегаломанијом и бахатошћу, наводи се у саопштењу удружења „Част Отаџбине“
2010. године када је у Вуковару дошло до сусрета председника Хрватске Иве Јосиповића и председника Србије Бориса Тадића, ово удружење је двојици председника представило проблеме са којима се сусреће. Али нажалост није се ништа урадило да се помогне људима који су изгубили своје најмилије. Вероватно зато да се не би открио ланац командовања, а тиме и доказало етничко чишћење Срба у Вуковару, које су починили хрватске цивилне, полицијске и паравојне снаге.
На ово Србија нема право да ћути.
На ово ни један Србин нема право да ћути.
У овом случају ћутање је одобравање! У овом случају ћутање је злочин.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ запањен је чињеницом да у свом говору председник Републике Србије, који се заклео на олтару Мирослављевог јеванђеља, ниједном није споменуо да је Косово и Метохија део Републике Србије. Није макар ни декларативно нагласио да ће се он као председник Србије борити да сачува Косово и Метохију у оквиру своје матице.
Јер, ко данас, на Видовдан, у молитви не осети Обилићеву одлучност и Лазарево спокојство, ко заборави мученика Гаврила и милион људи на Газиместану, или не спомене Москву као Трећи Рим, није Србин и боље да се ни родио није. А онај ко ИЗДАЈНИЦИМА опрости везаног Слободана Милошевића кога воде у Хаг на погубљење и ону сатанистичку седницу владе у Крушевцу 2013.(1) којом две луде покушаше да Небеску Србију угурају у бриселски Хад, нека чека клетву кнежеву на свом породу…
У овој епизоди:
– Сарајевски атентат (06:54)
– Гаврило Принцип херој (13:48)
– Рудолф Цистлер, човек који је бранио Младу Босну (23:55)
– Брисање српских трагова (30:52)
– Душан Топић: Видовдан (39:00)
Већ век цео, ти европски „kulturtregeri“ упорно суде једној књизи, једном гимназијалцу, и једном народу, који су само јасно исказали своје право да живе као слободни људи у својој земљи, а мали гимназијалац то и показао суженом зеницом ока, док гледа мрску персонификацију окупатора, али не у царском Бечу, већ у Сарајеву, и то баш на Видовдан! Гаврилова сена, још лута царским одајама „претече ЕУ“ плашећи и данас разне усрећитеље што премеравају и цртају границе Србијице…
Морамо утврдити градиво из историје, стално се преслишавати. Наша огрешења о себе саме тако су страшна да их ни данас, сто година касније, нисмо сасвим окајали. Савезници су нам били као непријатељи, а непријатељи злотвори неописивих размера. Стратегија одбране била нам је таква да смо се после морали извлачити најтежим путем. Нуђена нам је Велика Србија, а распамећена елита инсистирала је на Југославији и тако створила нове непријатеље. Као награду за невероватну ратну победу нисмо добили државу, него гробницу. И јесмо ли научили што је требало?
Прође Видовдан. Празник – подсетник нашег страдања, наших падова и узвишења. Дан наших највећих победа, пораза и највећих издаја.
Некакав чудан вјетрић над селом игру игра.
Мајке несрећу слуте, призивају Бога и свеце.
Зјенице к’о барке на води, на бистрим сузама дрхте.
Село пуно избеглих – стараца и нејаке дјеце.
Русија подржава очување суверенитета, било каквог — кинеског, руског, севернокорејског. Русија може подржати и очување суверенитета Србије уколико је то жеља саме Србије. Али ако буде промењен Устав као што се предлаже под притиском неких западних земаља Русија ништа не може учинити.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…