Шта то конкретно значи? Пошто државе потписују уговоре само са другим субјектима или међународним организацијама, Приштини би био отворен пут ка Уједињеним нацијама који није могућ без пристанка и правне помоћи Србије. Рок за тај процес је као што смо видели, од 1 до 5 година. Мининимални рок вероватно тражи Запад а српске власти покушавају да издејствују максимални рок од 5 година.
Намерава ли председник Србије да зарад отварања неког од поглавља у преговорима са ЕУ, одустане од 641.071 хектара косовскометохијске земље која је у власништву државе и грађана Србије, као и Српске православне цркве?
Жалба потпуковника Енија Летијерија парламентарној истражној комисији због осиромашеног уранијума. Анализе рађене у 2015. године показале су присуство бромата чија је канцерогеност „класе 2Б у количинама 65/97 микрограма по литру“, у поређењу са границом од 10. Контаминирану воду су служили у кафетерији, у ресторанима и пицеријама у приштинској бази. Одатле су јасно видљиви „димњаци енергетске компаније КЕК“ из којих излазе „жућкасти облаци“
ВЕСТИ из 2016. и објашњење КО СУ ДВОЈИЦА ИЗ ГВАНТАНАМА које је Вучић „прихватио у Србију“!
С обзиром на то ко су та два притвореника које је Вучић довео у Србију директном линијом са паклом (Београд-Њујорк отвореном пре извесног времена), веома је јасна та одлука да Србију буквално таргетира као мету џихадиста. То шта они причају је прича за малу децу и већ давно испричана медијска манипулација. Докле ће, е то се не зна – ваљда док то народ Србије дозвољава.
Агресије против Југославије, Либије, Сирије, Авганистана и Ирака, као и претње упућене Ирану, Северној Кореји, Русији и Венецуели представљају делове једног те истог рата. Свако ко последњих двадесет година није провео закључан у ормару, или чију плату непосредно или посредно не плаћа Империја хаоса, засигурно може да схвати у чему је стварни „проблем“
Аутошовинизам ове власти огледа се у односу према Космету, потпуној небризи за свој народ и апсолутни недостатак скрупула када је у питању крађа народних пара. Аутошовинизам се не огледа само у причању против свог народа и своје државе већ и у активном деловању против истих
Живим зидом патриоте су браниле претходно постављен српски зид плача „Сребреница“, на коме су била исписана имена страдалих од руку дивљачких хорди Насера Орића.
Пише: Душан Марић — По међународном праву, геноцид је кад неко по унапријед смишљеном плану уништи одређену етничку групу, затре јој ген. Да су Младић, Караџић, српски војни команданти и политичари хтјели […]
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
Опасно се заљуљала конструкција лажи о „српском геноциду“, кад се сруши, а хоће, биће ту много смрада и блата, међународнога, али и српскога, као „антифашистичког талога“ несташних делатника из бројних НВО, који већ више од четврт века упорно доказују „српски фашизам“, а помажу им британски, француски, немачки, амерички, хрватски, муслимански, и нарочито ватикански стручњаци, онако потихо из сенке, што они сами кажу „sub rosa“, али ипак сви иза себе остављају смрдљив траг лажи коју неће моћи избрисати, чак ни учешћем мирољубивог NАТО и антифашистичке ЕU.
Насупрот хибридном креирању догађаја који се у том оквиру и тим квалификацијама никада није догодио, насупрот инсистирању стварања медијске илузије да су Срби агресори који су починили најтежи злочин након Другог св. рата, насупрот инсистирању стварања аутошовинистичке платформе где једино Срби сносе кривичну одговорност, политичку и архе – кривицу за службену лаж политичко-либералне Западне олигархије, стоји – истина. У то име, на помен злочина у Сребреници, једино логично питање је: О којој је Сребреници реч? Сребреница може бити једино метафора за злочине над Србима, и метафора за геноцид над истином.
Гости емисије „Дебата” били су познати економски стручњаци Бранко Драгаш и Драган Радовић. Тема емисије је била како се , путем пуњења српског буџета, од стране власти пљачка српска држава и народ Србије.
„Завештање“, документарно остварење Ивана Јовића, које чине сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској, после београдске и бањалучке пројекције приказан је у три града у Хрватској. Филм је имао и прво фестивалско приказивање као посебан гост Међународног филмског фестивала у Москви.
„Књига Галине Шевцове кроз личност Јелене Карађорђевић или, како она каже, Јелене Петровне Романове, говори заправо и далеко шире, говори о политичким приликама у Србији и Русији крајем 19. и почетком 20. века, о политичким односима Србије и Русије тога времена, о појединим личностима из династије Романових и династије Карађорђевића. Говори такође и о великом пожртвовању, пре свега династије Романов, на челу са Николајем Другим, за интересе Србије“, додао је Терзић.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…