Република Српска придружиће се тужби против чланица НАТО-а због изазивања хуманитарне и еколошке катастрофе током и послије бомбардовања Српске пројектилима са осиромашеним уранијумом, коју из истих разлога припрема Србија, пише „Глас Српске“.
И баш као што су Јукић и дружина „процијенили“ да су диверзанти – убице били у заблуди, тако је и Апелационо вијеће оцијенило њихову срамну „процјену“ – „у заблуди“ су били Јукић и друштво у судијским тогама. Њихову грешну „заблуду“ прилику да исправи, имаће судско Вијеће Апелационог одјељења.
„Данас су отишли кардиолог Велибор Илић из Института `Дедиње` и неуропсихијатар Горица Ђокић, који обављају прегледе. Они ће с њим бити данас и сутра, а очекујем да ћемо имати извјештај до петка“, рекао је Дарко Младић.
И тек сада, а на основу свих изнесених, а веродостојних чињеница, сваки разуман и паметан човек, може закључити, да су нама Србима, током рата и ратова, највећи и најстрашнији непријатељи били, наши ратни политичари, као и генерали и високи официри из бивше ЈНА. А што се и данас види и то у њиховом свакодневном понашању. Као и односу према правим борцима и рањеницима, али и породицама изгинулих бораца.
Нажалост, још увек је неутврђен број погинулих и протераних Срба, попаљених домова и свакодневног силеџијског понашања косметских Албанаца над српским живљем после проглашења независности фантомске државе Косово.
С правом се, стога, може закључити да се, несмањеном жестином, време погрома над Србима наставља и у двадесетпрвом веку.
Најгоре у свему је, при томе, што се за сва страдања која су претрпели у верско-грађанском рату, Срби оптужују као главни виновници. А оптужују их пред Међународним судом у Хагу, управо Хрвати – народ који је у оба светска рата, као и у овом последњем, поред доказаних злочина, на стотине хиљада Срба протерао са својих вековних огњишта.
Целокупно домицилно становништво Далмације, Лике, Баније, Кордуна, Западне Славоније, протерано је, a њихова имовина је запаљена, покрадена или уништена. На очиглед света обављена је најпрљавија и најбруталнија окупација и ратни злочин геноцида.
Политичка елита и данас једва нагура број протераних на 200.000, а сви су свести стравичног погрома који се креће у распону од 500.000 до 800.000 протераних.
У Првом и Другом светском рату, ниједан народ у Европи, а и у осталим деловима света, није био толико изложен зверским злочинствима које су хрватске војне формације, борећи се у саставу аустроугарске и војске фашистичке Немачке, починиле над српским цивилним становништвом.
Све истражне екипе, после обављених резултата и испитивања радиоактивног зрачења на местима где су изручени пројектили са осиромашеним уранијумом, донеле су изричиту препоруку да се та места морају заштитити од уласка цивила и стоке у њима због енормног уранијумског зрачења.
Познато је да су Срби били подвргавани веома снажном геноциду од стране фашиста још у време другог светског рата. То је највише пострадали део, највише пострадали етнос на територији Балкана, Јужне Европе. Зашто? Зато што Срби нису пристајали на сарадњу са окупаторима, међу њима скоро да није било колаборациониста.
Ходити светињама Косова и Метохије као Србин из Херцеговине, достојанство је узвишености и непостида. То нам као најскупљи дар оставише монаси Милош и Гаврило, два зрна која нас причестише Господом. Зато је Херцеговина Света и Богу мила. И образ јој сија међу нашим крајинама. Нека тако буде и довијека!
Но најстрашније јест у ових двадесет и пет година понашање хрватске јавности према том стравичном и хладнокрвном убојству. Стравично је што се још око тог злочина ломе копља и појединци непроцесуирано, некажњено износе своја стајалишта, подржавају злочин и правдају га, како по друштвеним мрежама, тако и у институцијама.
Тихо и без нарочите пажње прошао је и њихов дан, баш као што они пролазе нашим данима – особе са инвалидитетом!
Заправо, прошао је помпезно, политички израбљен до бесрамља, али суштински минуо је тихо и без нарочите пажње, јер ништа се у њиховим животима променило није, јер они су особе са инвалидитетом, а ми смо они са хендикепом!
Дневник је, како каже Томић, „сада у сигурним рукама поступајућег тужиоца за злочине у Коњицу, Станка Благића, који је, за разлику од осталих колега који су се бавили овим предметом, имао снаге, воље и знања да процесуира осумњичене Бошњаке, за низ свирепих злочина над Србима, који су, у овом дијелу БиХ, и речју и делом, доживели геноцид“.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…