– Циљ оба зборника је да укажемо на више заблуда о томе кога називамо пријатељем у међународним односима, да упозоримо на немар Срба према сопственом идентитету и да утврдимо да брига о нашем територијалном суверенитету мора укључити озбиљну и систематску борбу против румунизације са заштитом и јачањем српског идентитета – оценили су у уводном делу Зоран Милошевић, Срђан Новаковић и Душан Ковачев.
Гост емисије ИНФОРАТНИЦИ ПРОТИВ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА Биљане Ђоровић, на Народној телевизији, била је новинар Оливера Милетовић, водитељ емисије ПИТАЊА И ОДГОВОРИ која ове године пуни 20 година од првог емитовања.
Зашто да заборавимо нашу дужност да се сетимо наше срамоте за оне злочине које смо починили над српским народом: за НАТО пропаганду, лажне доказе о етничком чишћењу, направљеним од стране Немачке да би се подржало бомбардовање? На Косову и Метохији створили смо мафијашку државу, од криминалних кланова узимајући део територије од Србије.
Нико на левој обали Дрине није показао интересовање за спискове Срба из Босне избеглих у ужички крај и умрлих у време и после Великог рата. „Први светски рат је по размерама био светски, а по жртвама је враћао на доба дивљаштва“, записао је чувени Ужичанин др Раде Познановић. У састављању списка помрлих избеглица др Познановић је црпео податке из црквених књига које су до данас сачуване.
*Преносимо чланак да бисте видели школски пример тога како изгледа текст на мрежама, извештај или медијска пропаганда и манипулација, који је финансиран од НАТО
Ангажовање ретких удружења и појединаца може да допринесе борби за истину о српском страдању и за очување успомене на жртве. Обележавање и заштита места страдања од скрнављења, есхумација и достојна сахрана жртава, су посао и обавеза за државу, на коју је морају озбиљније упозорити удружења која се овом темом баве. Овај рад је скроман покушај да се укаже на претешко и неприхватљиво садашње стање у овој области и потребу да се одговорни њему озбиљно посвете.
Такав масовни мазохизам нигде није изражен као у Србији у којој већину чине Срби, православне вероисповести, хетеросексуалних опредељења, толерантних постулата о чему сведочи податак да је Србија обезбедила мањинама права и изнад европских стандарда и да једина у окружењу задржала велики проценат мултиетничности у свим структурама.
Вести о насиљу Албанаца над Србима на Косову и Метохији и о нападима на српске институције готово да последњих дана стижу из сата у сат. Професор грађанског права на Универзитету у Косовској Митровици Душан Челић каже за Спутњик да су ти напади оркестрирани, а да је циљ да се додатно подигну улози пред одлучујуће преговоре за судбину КиМ.
Упркос свим напорима које је учинио, не би ли „сопственим примером“ показао шпанском премијеру Марјану Рахоју, да признање албанске републике на Косову није ништа страшно, Вучићу је план пропао. Тај поносити и одлучни човек није хтео да дође на самит балканских земаља у Софији и да пружи руку некажњеном ратном злочинцу Хашиму Тачију. А, Вучић је и даље спреман. За дом. Албански, Хрватски, били чији, само да није српски.
– Он је пре неки дан изјавио „ја сам за брзо решавање статуса Косова упркос томе што 80 посто грађана Србије сматра да је замрзнут конфликт најбоље решење”. То каже председник Србије! Значи он упркос вољи 80 посто грађана Србије хоће да уради нешто друго? Знате ли како се то зове у демократији? Државни удар! – рекао је Миливојевић указујући да и Мило Ђукановић влада на исти начин.
„Ако сте дошли са намером да нам држите лекције о сарадњи и партнерству, а не да се извините, положите венац код споменика страдалих Ужичана у рату ’99, да тражите опроштај од породица страдалих, онда нема нити може бити искреног партнерства и дијалога. То је наш став! А ви испричајте у празно шта имате, оправдајте паре од пројекта, па се вратите одакле сте дошли, јер сте дошли са погрешном намером.“
У време владавине Слободана Милошевића млади лавови српске националне политике били су Александар Вучић и Ивица Дачић. Посматрајући са ове дистанце нису били лавови него најобичнији ратни профитери.
Личе ли наша браћа са Косова и Метохије на опеваног Србина у Небеској Литургији који „не смије слободно ходити, Осим тамо куд га коноп води, Коноп води или кундак гони“?
Наведена недипломатска и антицивилизацијска изјава господина Скота, да грађани Србије могу бити безбедни само када се одрекну своје државе и територије, је свакако јединствена у историји дипломатије и више од свега нам говори где су западне силе зацртале будућност Србије.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…