„Председник Србије сасвим произвољно умањује број Срба на Косову и Метохији што је очита намера нашег председника да Косово и Метохију препусти Албанцима тиме што смањује број сопственог народа“.
Од 193 чланица ОУН Косово је признало 109 земаља. Или, од 7.030.000 (седам милијарди и тридесет милиона) становника на планети, Косово не признаје 6.050.000 (шест милијарди и педесет милиона). Петнаест држава које су признале Косово немају ни милион становника?
Срби на северу Косова и Метохије су референдумом 2011.г. са 99,96 % рекли не албанској косовској независности и албанским институцијама. Данас се трага за преко хиљаду Срба и неалбанаца несталих на Косову и Метохији.
Не треба изгубити из вида да се на простору Србије и Македоније ствара Велика Албанија, која не мора тако формално да се зове, али границе између Албанаца неће постојати, а центар одлучивања биће у Тирани. Гомилање снага Исламске државе на том простору биће претња и за ЕУ, а терористички напади ће се креирати и изводити сваки пут када се ЕУ не повинује интересима САД.
Милош Ковић, познати историчар и професор на Филозофском факултету у Београду, Сматра да је посао историчара да разуме и објасни историју, а не да пресуђује…
Почетком августа обиљежена је стогодишњица смрти Владимира Гаћиновића, главног идеолога „Младе Босне“, једног од најистакнутијих националних бораца за ослобођење од окупације и уједињење српског народа.
Скуп је требао да траје од 17 до 21 час.
Четири члана удружења Чувари Анђела успели су да их отерају 20 минута након почетка скупа.
Криминалне активности неколико режимских трабаната и предводника такозване „Српске листе“, иза којих Александар Вучић стоји свим легалним и илегалним капацитетима, или их подстиче и охрабрује, уносе међу Србе на Косову и Метохији очај, безнађе. Вођа је све подредио једном циљу: признавању постојање лажне албанске државе и њену администрацију у Приштини.
Историја показује да се у стварности борба води не за нафту и територије. Истинска борба се води за људске душе.
Данас, тих девет руку, тих девет српских гласова за Харадинаја, као девет ножева забило се у Симонидине ископане очи, у Богородицу Љевишку, у Лазареву клетву, у Смрт мајке Југовића… И не знам да ли је то иронија историје, или нам Господ поручује да нам у недељу ујутро није место у кафићу или кладионици, већ у цркви и на литургији, али и тих Југовића било је девет. Некада. Данас Косово нема девет Југовића, али има девет никоговића.
Међу књигама које недостају још нема тако потребног ратног дневника др Живка Продановића којим се потврђује књига др Рајса „Извештај о аустро-угарским злочинима у Србији“, јер су то записи са тадашње непријатељске стране фронта!
И још нешто пишу. Да ће Пацоли, ипак, прихватити да буде министар иностраних послова и први потпредседник „нове владе“. ППВ, као Вучић у време Дачића. И то се уклапа, мада сам био скептичан према потреби Пацолија да фронтално улази у политику.
Али, са њим унутра, ето дивног изговора да потези Српске листе имају неки смисао. Но, свеједно, ја и даље једва чекам да чујем и видим како ће нам Вучић објаснити гласање за Харадинаја!?!
Савремени свијет, посебно Запад, доживљава потпуни распад свега оног што је чинило основу живота хиљадама и хиљадама година. Нестаје сваки традиционални идентитет и све његове основе, да би се човечанство коначно уклопило у безобличну масу, у право људско крдо. Нестаје и породица, па чак и полне разлике. У хришћанским терминима, то је владавина Антихриста.Конзервативне вредности је сада могуће повратити једино револуционарним методама.
Узевши у обзир овај експеримент тоталног електронског надзора наше деце, као и законе о обавезној вакцинацији наше деце, слање мајки да робијају ако неће да вакцинишу децу, пројекте одузимања наше деце од стране Државе и социјалних служби, уговоре о „продаји“ српске деце хеилиатидима, чини се да Држава хоће да преузме нашу децу, да су она Њихова роба а да ми само гајимо ту њихову робу за Њих.
То ћемо још видети – моје дете је моје а не конц-логорске Е-Државе!
Документационо-информациони центар „Веритас“ оцијенио је да ослобађање високих хрватских официра, минималне казне затвора испод законског минимума, те непроцесуирање многих учесника у злочину против Срба у акцији „Медачки џеп“, показују да Хрватска још није спремна да се суочи са тамнијом страном своје недавне прошлости.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…