Нема тог хрватског домољубног умјетника и „умјетничкога“ им остварења који би – без „домољубних“ дјелатника те „умјетности“ у Србији – могао заокружити – одавно спаковани сценарио о српском народу…
Нема тог хрватског домољубног умјетника и „умјетничкога“ им остварења који би – без „домољубних“ дјелатника те „умјетности“ у Србији – могао заокружити – одавно спаковани сценарио о српском народу…
Тема по которой выступаю: Ясеновац – крупнейший концентрационный лагерь для сербов на Балканах во Второй мировой войне в Независимом Государстве Хорватии, для нас весьма болезненна. С нею сталкиваются все поколения сербов. До тех пор пока мир не узнает, что в НГХ с 1941 по 1945 гг. произошёл ужасающий геноцид, наподобие холокоста евреев, сербский народ не сможет спокойно жить на своей многовековой территории.
Тужилаштво Босне и Херцеговине затражило је у петак у завршној речи кажњавање Насера Орића и Сабахудина Мухића због злочина над ратним заробљеницима на подручју Сребренице и Братунца 1992. године.
Нико није нашао за сходно да ми макар и анонимно дојави где се налази тело моје Даре. Био бих му јако захвалан. Ни данас не тражим кривца. Тражим само тело своје супруге да наше дете зна где ће отићи да запали свеће и донесе цвеће. То је све што очекујем и мислим да не тражим много.
Умањивање усташких злочина у Другом свјетском рату и тврдње да су у концентрационом логору Јасеновац убијани Хрвати и непријатељи партизана, а не Срби, Јевреји, Роми и антифашисти, у Хрватској траје несмањеном жестином.
Гледајући јутарњи програм и слушајући разговор о хрватском настојању да умање злочине извршене над српским народом у Независној држави Хрватској, помислио сам да ли је и колико крива српска историографија што се о континуитету хрватске геноцидне политике недовољно зна.
У анализи у новом броју хрватског стручног часописа “Полемос”, Бенчићева је тврди да је “конфликтно ратно насљеђе Јасеновца базирано на политици селективног сјећања југословенског режима, која је истицала Јасеновац, а прећуткивала масовне злочине попут Блајбурга и Крижног пута”.
Свједочење о злочину припадника тзв. Армије БиХ у селу Бјеловац, општина Братунац, Република Српска.
Документационо-информативни центар Веритас подсећа да се сутра навршава 27 година од прогона Срба из 26 села такозване Пожешке котлине, подно Папука и Псуња, када је сва њихова имовина опљачкана, а затим запаљена и уништена.
У Независној Држави Хрватској и међу „Хрватима“ стихови у којима се руже Срби ником нису сметали. То не чуди. Чуди што изгледа не сметају ником ни у Београду
Оптужени се терете за злочине против човечности који обухватају убиства више од 300 особа српске националности, прогоне и злостављања цивила и ратних заробљеника, као и уништења 38 православних храмова, цркава и верских објеката.
Зацементирану представу да су Срби једини кривци у грађанском рату у Босни и Херцеговини могло би да разбије формирање нечег сличног Раселовом суду који се бавио ратом у Вијетнаму
Један од најкрвавијих ратних злочина у Хрватској одиграо се почетком рата, у јесен 1991. године у Госпићу, када су хрватске паравојне формације у сарадњи са локалном полицијом у само неколико дана терора похапсиле и ликвидирале више стотина Срба.
На питање – Зашто је овај тако важан документ заборављен, Мила Михајловић каже:
– И тада је вођен медијски рат, а Италија је била жртва медијског рата! И зато је херојски гест Италије, која је спасла Србе и Србију, по мерилима Енглеза, па и Француза, морао бити заборављен, а спасавање Срба из Албаније приписано је у највећој мери Французима и Енглезима, који вероватно прстом не би мрднули да им Руски цар Николај није запретио да ће изаћи из рата, уколико не крену у спасавање Срба из Албаније.
Коментари читалаца…