У цијелој Херцеговини, Босни, Далмацији и свим „западним странама“ нема симболичнијег имена на коме јасније стоји међа између Срба и Хрвата, између православног истока и папског запада, као што је то српско име Јован и хрватско Иван. То су два свијета и „два пола која се никада неће састати, сем чудом Божијим“…
Гдје је почињао Иван, Јовану није било живота.
О покушајима Хрватске да прикрије злочине које су њени војници починили над Србима у БиХ за време „Олује“ и у каснијим акцијама „Јужни потез“ и „Маестрал“, најбоље сведочи признање пензионисаног хрватског генерала Љубе Ћесића Ројса. Гостујући у једној телевизијској емисији, он је у новембру прошле године признао да је лично, поступајући по наређењу некадашњег министра унутрашњих послова Гојка Шушка, запалио на десетине хиљада докумената који се односе на акције хрватске војске у западном делу БиХ.
Лета 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, коју Српска православна црква помиње и слави данас, усташе су побиле више од 1.600 Срба Ливањског поља. Велики број њих су живи бачени у јаме Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице да тамо умиру данима, а тих дана заувек су нестале целе српске породице и потпуно затрвена српска села. Након педесет година, 1991. године, потомци су извадили мошти страдалника из већине јама и сахранили их у Спомен-капели саграђеној у порти ливањске православне цркве, али су само годину дана касније оскрнављене, а православна црква запаљена. Епархија бихаћко-петровачка, Парохија ливањска и потомци страдалника обновили су Спомен-капелу и поново у крипту положили мошти мученика.
Lovefest се одржава од 3. до 5. августа 2017.
4. август је дан када је пала Српска Крајина, док је 5. август на иницијативу Влада Србије и Републике Српске проглашен Даном жалости у знак сјећања на страдање и прогон Срба у злочиначкој акцији “Олуја“, а одлуку су подржале Српска Православна Црква и све државне институције.
Све што за почетак треба знати о Алојзију Степинцу и зашто он не треба да буде ни мученик, ни светац, можете чути и видети у интервјуу са Владимиром Димитријевићем који је дао за Фонд стратешке културе. Они су са својим аутором Димитријевић дотакли и питања Ватикана, НДХ, екуменизма, положајем данашњих Срба у Хрватској…
У нападу је на њиви током жетве 23. јула 1999. године из заседе убијено 14 Срба из Старог Грацка. Убијена су четири члана породице Јанићијевић – Слободан, Миле, Момир и најмлађи Новица, који је имао 17 година. Рафалима су на лицу места убијени и Андрија Одаловић, браћа Јовица и Раде Живић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, затим Никола Стојановић, Миодраг Тепшић и Милован Јовановић.
Степинац је за Хрвате оно што је за нас Свети Сава и они неће одустати од његове канонизације.
Екуменисти, паписти, Степинчеви викари и Алојзијеви блаженици – још нису из јаме ни извађене свете мошти монаха Стефана из манастира Будисавци у Метохији, а ви сте имали храбрости и образа да перете руке главном жрецу ватиканске Изидине Ложе!
Емисија „Инфоратници против НСП“
Гости: Миодраг Зарковић и Горан Лучић
Аутор и водитељ: Биљана Ђоровић
Отац Стефан је отишао верујући да се ништа лоше не може десити, као Јагње Божије, мирно, да би нахранио ближње своје. Знамо на основу светоотачких књига да Бог благодат за мучеништво не даје свакоме, већ само најдостојнијима.
Ја бих да се са Вама нешто нагодим. Прођите београдским Теразијама када је на њима највећа множина народа, па упитајте тај врли свијет да ли знају гдје је село Јадовно и шта је засновано надомак њега у буковим шумама Велебита 1941. године? Ако пронађете њих троје који знају јасан одговор, даћу Вам шта пожелите!
Дечји логори, логори смрти за српску децу у Независној Држави Хрватској јесу најмонструознија места за уништавање младости и будућности једног народа. И сви концентрациони логори у НДХ. Они ни по чему не заостају по ужасима које је јеврејски народ претрпео у нацистичкој Немачкој широм Европе у току Другог светског рата. Холокауст је страшна реч од којег сваког Србина подиђе језа! Ми, Срби смо то увек и одувек разумели, јер знамо кроз векове шта је геноцид и онда, када се цео свет уроти против вас. То се српском народу десило и 1999, у новијој, глобалистичкој историји.
Насупрот хибридном креирању догађаја који се у том оквиру и тим квалификацијама никада није догодио, насупрот инсистирању стварања медијске илузије да су Срби агресори који су починили најтежи злочин након Другог св. рата, насупрот инсистирању стварања аутошовинистичке платформе где једино Срби сносе кривичну одговорност, политичку и архе – кривицу за службену лаж политичко-либералне Западне олигархије, стоји – истина. У то име, на помен злочина у Сребреници, једино логично питање је: О којој је Сребреници реч? Сребреница може бити једино метафора за злочине над Србима, и метафора за геноцид над истином.
„Завештање“, документарно остварење Ивана Јовића, које чине сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској, после београдске и бањалучке пројекције приказан је у три града у Хрватској. Филм је имао и прво фестивалско приказивање као посебан гост Међународног филмског фестивала у Москви.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…