Ангажовање ретких удружења и појединаца може да допринесе борби за истину о српском страдању и за очување успомене на жртве. Обележавање и заштита места страдања од скрнављења, есхумација и достојна сахрана жртава, су посао и обавеза за државу, на коју је морају озбиљније упозорити удружења која се овом темом баве. Овај рад је скроман покушај да се укаже на претешко и неприхватљиво садашње стање у овој области и потребу да се одговорни њему озбиљно посвете.
Проглашење Алојзија Степинца за „блаженог“ од стране „римокатоличке тзв. цркве“ нас и не треба да посебно забрињава, па ни да нас изненађује – каква црква, такви и светитељи. Али брине и изненађује када од српских православних клирика чујемо одбрану овог ратног злочинца, при том апсолутно неутемељену и апсолутно лажну!
Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле други дан православног празника Света Тројица 1943. године у Сребреници и трећи дан Тројчиндана на Залазју.
Организатор овог Сабрања и путовања, девету годину за редом, је удружење грађана Јадовно 1941. из Бања Луке.
Организатор поласка путника из Новог Сада је Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић“ Нови Сад.
Имамо ли право да ћутимо! Свет мора да сазна о ужасној мржњи која је просто куљала према Србима у НДХ. Зар нам је потребан суд Ватикана и тзв. мешовита комисија чији је задатак да се „блаженик” Степинац прогласи за светитеља – изједначи са Светим Савом српским. За четири године ужаса у НДХ, Степинац је био блажено глув, слеп и нем.
У музејској поставци хрватског Меморијалног музеја Спомен подручја Јасеновац (март 2013), међу 83.145 жртава, налази се 23.474 жене и 20.101 дете. Дакле, од укупно пописаних, скоро четвртина је деце и више од четвртине жена, односно више од половине жена и деце
„Овде је мир, уместо нас нек` ветар њише тополе,
Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече,
Ако још живиш, ослушни звуке – то наше усне моле,
Црне усташке крстове спали на видовданско вече,
Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече?!“
Др Видојковић указује на то да је усташтво у Хрватској присутно и живо и да угрожава људска права Срба и других мањина у Хрватској. „Посебно брине, додаје, изостанак јасне и недвосмислене осуде Хрватске од стране ЕУ, НАТО и САД”.
– То отвара питање да ли у ствари и они ћутањем подржавају усташтво и нацизам? Апелујем на све релевантне институције да се у целом свету усташки поклич „За дом спремни”, који је раван нацистичком покличу „Хајл Хитлер”, стави под забрану…
Песма „Ђурђевдан“, коју је пре готово три деценије обрадио Горан Бреговић је песма туге и бола, настала у људској немоћи и очају, али и поносу и пркосу сарајевских Срба који су возовима смрти на Ђурђевдан 1942. године транспортовани за Јасеновац, одакле се вратио тек сваки десети Србин од њих 3.000 колико их је одведено тог 6. маја из Сарајева за Јасеновац.
То што ради Председник Србије, када је у питању Хрватска (и не само Хрватска) је недопустиво. У време његове посете Хрватској спаљиване су српске заставе, лично су га малтретирали, али није напустио посету, попут председника сабора Хрватске. Хрвати чувају своје достојанство, а српски Председник урушава достојанство овога народа.
Усташе 21. априла 1945. године тјерају жене да их побију у Градини. Оне пјевају. Било их је неколико стотина. У мушком логору мук.
Срби и православци чине највећи број жртава у логору смрти Јасеновац и на другим стратиштима у НДХ. То наравно није заустављало убице у Јасеновцу да масакрирају Јевреје и Роме такође. Али главна брига за усташе су били Срби, које се требало или присилно покрстити или етнички очистити или поубијати. То је један од јединствених догађаја у Другом светском рату – у Хрватској су цивили и војници, католички лаици и свештеници били укључени у прогон, премлаћивање, пљачку, присилно покрштавање и убијање стотина хиљада некатоличких хришћана.
У Хрватској готово да нема краја у којем Срби нису доживјели страшна страдања, укључујући и подручје Сиска у чијој се близини налази Зрин, а најављено подизање споменика контроверзном хрватском кардиналу Алојзију Степинцу баш на том мјесту још један је доказ да је усташка идеологија жива, рекао је академик Василије Крестић.
У овој епизоди:
– Концентрациони логор Јасеновац (00:30)
– Свети Вукашин новомученик Јасеновачки и Клепачки (06:38)
– Ужаси Јасеновца (13:10)
– Како је настала песма „Ђурђевдан“? (19:03)
– Магија загрљаја (26:46)
– Сећање на Божидара Бокија Милошевића (32:29)
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…