Напад на Миљевачки плато је злочиначка акција хрватске војске током рата у Хрватској 1991-1995 на подручју српског села Миљевци у околини Дрниша. Акција је извршена 21. јуна 1992. године и то је први напад војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.
Оно што се поуздано зна је то да је Храм у Пребиловцима уништен тих јунских дана, постављеним и активираним експлозивом са великим авионским бомбама. Бомбе, противтенковске мине и пластични експлозив постављени су и директно на кости, а пластични експлозив може да их уништи што се великим делом и десило. Ове чињенице утврдило је удружење Српско национално друштво Пребиловци из Београда, преко експерта за експлозиве пуковника Милана Рундића.
„Мешовита комисија Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, која би требало да расветли улогу и одговорност надбискупа Алојзија Степинца током Другог светског рата“, завршила је дводневни рад, али детаље неће износити у јавност све до последњег састанка, који ће бити одржан у јулу месецу у Риму.
Планери, злочинци, саучесници, они који су етнички чистили област од Срба, паљењем и рушењем кућа, манастира, цркава, убијањем, силовањем, мучењем – познати су свима, постоји обимна документација о томе, али не постоји „политичка воља“ да злочинац одговара за злочин који је учинио.
Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након премијере у Новом Саду постављена је и у Руском дому у Београду, Апатину, Великом Градишту, Великој Плани, Бањалуци, Требињу, Дервенти, Источном Сарајеву, Бијељини, Приједору, Козарској Дубици и још неколико градова Српске и Србије. У иностранству, изложба је постављена у Њујорку, Филаделфији, Лондону, Лестеру, Кишињеву, Ослу и Берлину.
Када нестају границе компромиса: да ли су православни спремни да оправдају мучитеље новомученика
Од хрватске државе тражили смо да обезбеди уређење спомен-подручја „Слана” на Пагу, на простору логора у коме је 1941. за мање од два месеца убијено 8.020 Јевреја и Срба.
Србима избјеглим из Госпића стигли су рачуни у износу од 700 до 2.700 евра које би требало да плате Хрватској да би тамошње комуналне службе уклониле рушевине њихових домова спаљених у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“ 1995. године.
Међутим, кад је у питању хрватско сећање, оно је у последњих четврт века показало и исказало успешно понављање злочина над Србима, крунишући га етничким чишћењем становника Српске Крајине, и то под заштитом и подршком NАТО и ЕU, притом и злоупотребом статуса заштићене зоне ОUN.
Овога Срби морају бити свесни. Због тога узроке геноцида почињеног над нашим народом никад не смемо да заборавимо. Због тога немамо право да се уљуљкујемо осећањем да се геноцид не може поновити, утолико пре што многа дешавања у данашњој Хрватској доказују да опака нетрпељивост и вековима усађивана мржња према Србима није нестала, да не јењава и да се учестало испољава на најразличитије начине.
Преживели заточеници Јасеновца наводе да су лично видели Степинца како насилно покрштава Србе и како коље српску децу.
У суботу 01. јула 2017, над Шарановом јамом на Велебиту, са почетком у 11 часова, биће служен парастос за 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора НДХ, Госпић – Јадовно – Паг.
У операцији „Бљесак“ из Западне Славоније протјерано је више од 15.000 Срба, док се 283 лица српске националности, од којих 55 жена и 11 дјеце, води као нестало.
У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, Општине Градишка и Удружења протјераних Срба из Западне Славоније у Градишци ће 1. маја бити обиљежене 22 године од страдања Срба у Западној Славонији 1995. године.
„Ако геноцид над Србима не занима Србе, па кога треба да занима?“ – пита Пешићева.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…