Председник Народне скупштине Маја Гојковић предала је данас у скупштинску процедуру предлог да се формира комисија за истрагу о последицама НАТО бомбардовања 1999. по здравље грађана Србије.
Већину српских медија држи амерички генерал који је бомбардовао Србију – открива француско истраживање преведено на бројне језике (SR, RU, EN, FR, ES, IT, BG). Ради се о једном од најупечатљивијих примера манипулације у историји. Био сам међу реткима који су говорили о овој теми а учествовао сам и у изради истраживања.
Деветнаест година након конфликта који је резултирао независношћу Косова*, покрајина Републике Србије са албанском већином, разна истраживања и сведочанства говоре о злочинима против човечности које је починила Ослободилачка војска Косова (ОВК*). Жртве су били не само Срби и други неалбанци, него и политички противници ОВК. С обзиром на то да актуелну власт на Косову* чине управо команданти ОВК, није необична тензија која се већ две године подгрева са врха у вези са формирањем Специјалног суда за ратне злочине почињене од ОВК.
Овом сећању на жртве „Милосрдног анђела”, како је већ уобичајено, није присуствовао, ниједан дипломата из представништава деветнаест земаља које су се 24. марта 1999. године херојски обрушиле на СР Југославију
„Интервју несретног Марића, који као пудлица извршава диктаторово наређење – то је стварно један скандал, безобразлук, примитивизам који је недопустив, за било ког човека који се бави медијима.“
Они више немају маште и зато се стално враћају на старе и потрошене обрасце. За делимичан успех у обмањивању који још увек постижу они могу да захвале искључиво заборавности сметене јавности којој су њихове лажи намењене. Већ деценијама они нису имали ни једне оригиналне идеје. Неколико примера ће бити довољно да то покаже.
„Док истина обује ципеле, лаж пропутује пола света“, написао је својевремено Марк Твен. Данас лаж, међутим, није само светски путник. Она и убија.
На Велики петак, 9. априла 1999 године, почела је Битка на Кошарама.
Због односа снага, услова у којима се водила и губитака – више од 60 мртвих наших војника, међу којима и руски добровољац Булах Глебович, и преко 150 рањених, позната и као – Пакао Кошара.
Извињавам се свима ако вам је било непријатно и напорно за гледање. Не волим ни са ким да се надвикујем али као лекар и грађанин Србије никада нећу дозволити да неко у мом присуству реалитивизује и правда злочиначко бомбардовање моје земље, да вређа државу Србију и да омаловажава жртву коју су поднели и коју и даље подносе војници (посебно припадници 63. падобранске). А поготово да то раде они које финансијски издржава НАТО пакт.
Али најгора и најциничнија није била само одлука НАТО да бомбардује Југославију, већ је то био избор оружја које су активно користили а у којем је било пуњење са осиромашеним уранијумом. Тај метал се користи за пуњење против-оклопних бомби и војне муниције. Уз то ово је изузетно отрован и радиактиван материјал.
Насупрот свијетлом примјеру ученика, министар војни Предраг Бошковић, својом одлуком забранио је полагање цвијећа на мјесту погибије прве жртве НАТО злочина у Црној Гори. – Јасно је да се иза овакавог става крије примитивна, кукавичка и поданичка свијест министра одбране Предрага Бошковића, јер је забрана обиљежавања датума НАТО агресије на СРЈ, у касарнама Војске Црне Горе, злочин сам по себи, саопштили су из Удружења бораца ратова од 1990.
Садашњи догађаји на Балкану и у Европи само потврђују тезу о дисциплинованом спровођењу закључака токијске седнице Трилатералне комисије из априла 1991. године – закључио је Вукашиновић и навео цитат из Вимеровог писма: „Америчка страна, изгледа, свесна је и спремна да у глобалном оквиру, због остваривања својих циљева, поткопа и укине међународни правни поредак који је настао као резултат Другог светског рата у прошлом веку. Сила стоји изнад права”.
Својевремено су правници који се разумеју у свој посао говорили о Бриселском споразуму, а неки и о ЗСО која ће (како смо из њихових тврдњи могли да разумемо) имати права и помоћи Србима колико и неко локално удружење љубитеља шарених лептира…
У продукцији Радио телевизије „Канал М“ из Параћина, аутор Емил Милојевић је 2010. године снимио документарни филм о Животи Ђурићу под називом „Живот, јунаштво, памћење“.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…