„То што су урадили је противно међународним конвенцијама, Чикашка конвенција у цивилном ваздухопловству јасно говори да не смете ни пикавац да избаците из авиона током лета над туђом територијом.“
Могли смо ми тако до сутра, али је организатор скупа скочио као опарен и показао феноменолошки необјашњиву афективну реакцију на изношење емоционално и вредносно неутралних статистичких података, пројектујући на родитеље (вербалну) агресивност, на коју ваљда немају право у ситуацији фабулативно-патетичног паламуђења о добробити човечанства и јавног здравља које ће постићи убризгавајући у своју децу неуротоксине, канцерогене, животињске ДНК и абортиране фетусе, а под претњом новчаних казни и одузимања деце.
Погледајте, ако су ми овако рекли лекари из Немачке: „тог дана ти мораш умрети“… Не знам шта се догодило – и видите чудо… Али, ако би чак и умро… У сваком случају хвала и тим људима, што ми помажу да се ускоро састанем са Богом. Смрт за мене није страшна, браћо, није важно као ћу умрети – на путу, или у постељи… Није важно како ћу да умрем! Важно је, да се сретнем са Богом. И молим вас – сачувајте праву православну веру.
„Преко 2.600 прелета дневно имамо над Србијом, који истоварају стотине и стотине тона најотровнијих хемијских средстава, на природу и на људе, као да смо инсекти а не људи“ – каже Никола Алексић, председник Еколошког покрета Новог Сада.
Запамтите: Миша Ђурковић није сам, и нико од нас, који брани породичну Србију, није сам! Док је са вама само глобалистичка Империја, са нама су Господ и Небеска Србија, са нама су наше породице и наш народ! Па изволите!
Окупирали су Косово и Метохију и Србија практично од тада нема „контролу над делом своје територије“ – ЈЕР СУ ОНИ (ЕУ/САД/НАТО) ТАКО НАПРАВИЛИ.
Сада им смета Руски хуманитарни центар који нема ни десет људи и боје се да то не угрози 600 америчких трупа и 4.000 припадника НАТО (NATO-KFOR-UNMIK-EULEX) који се тренутно налазе на Косову и Метохији?!?
А колико су НАТО – „мировне снаге“ – научили смо 1999. године!!!
Хоћемо и ми „владавину права“ – да одговарају за планирање, обуку и директно учествовање у послу званом „репубљик Косово“ и „Милосрдни анђео“!!!
Бомбардовање 1999. било је незаконити међународни чин, један је од закључака књиге „Зашто је НАТО бомбардовао Србију 1999?“ НАТО генерала Бјађа ди Грација.
Бели фосфор, оружје забрањено у међународном праву, гори је од хемијског оружја, сагорева све чега се дотакне, не може да се угаси и, ако падне на људе, он је фаталан. Исто оружје је коришћено и у инвазији Ирака од стране САД 2003. године.
Више од 500.000 грађана Београда у озбиљној је опасности од канцерогених материја које већ данима удишу због пожара на дивљој депонији у Винчи, упозоравају стручњаци и лекари.
Због метана и отпада који већ три недеље гори на дубини од 30 метара градом се шири неподношљив смрад, а посебно је угрожено здравље становника Палилуле, Гроцке, Звездаре и Вождовца, којих је око пола милиона.
Поента је сачувати барем ПКБ као репродукциони центар, јер је то и данас највећа агробизнис компанија у Европи, с најуређенијим земљишним комплексима и највећом фармом крава.
У Србији још увек не постоји релевантна институција на републичком нивоу која би контролисала квалитет прехрамбених производа који се нуде на овдашњем тржишту. За оснивање три референтне лабораторије потрошено је више од десет милиона евра и за те паре смо добили само једну, а завршетак друге зависи од тога да ли ће Министарство пољопривреде наћи неопходних неколико милиона евра. Због оваквог стања није ни чудо што се домаћим потрошачима продаје све и свашта, па тако и производи који су опасни по здравље.
Тек после упорног рада на откривању узрочника ове тешке и често погубне болести коначно је утврђено да отрови који настају труљењем вучје јабуке, по свему судећи, изазивају балканску ендемску нефропатију. Зато је научни рад доц. др Николе Павловића и проф. др Чан Вануа и проглашен најбољим у претходној години.
Причу на коју ретко ко може да остане имун – о професионалном војнику Борку Ранђеловићу (44) са Карабурме, који је бранио државу у ратовима у Босни, Хрватској и на Косову, где је рањаван четири пута, да би напослетку остао и без десне ноге – поделио је на друштвеним мрежама његов пријатељ Марјан.
Борко сам живи, рањаван 4 пута, без ноге у колицима. Поносан и храбар и племенит.
Испричах вам ову причу јутрос, чисто да вам кажем да у Србији живе и они чији су проблеми већи од наших.
Живе.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…