Да ли је Европска унија (ЕУ) упркос враћања Западног Балкана у фокус, довољно способна да спречи понављање криза у региону, или ће простор већим делом препустити Русији и Турској, једно је од питања на које покушавају да одговоре учесници конференције „Европа у више брзина – Западни Балкан у рикверц“ која се је јуче одржана у Београду.
Гост емисије „Интервју“ био је господин Небојша Медојевић, председник Покрета за промене и један од лидера Демократског фронта. Као члан Одбора за безбедност у Скупштини Црне Горе ухватио се се укоштац са најопаснијим проблемом Црне Горе и региона – везама транснационалних нарко-картела са политичарима на власти и тајним службама које пружају логистичку подршку шверцу цигарета и дроге. (видео интервју) 28.6.2017.
*Полиција упала у Медојевићев стан, форензичари у просторије Покрета за промене (видео) 30.6.2017.
У председничком декрету се наводи да се до „31. децембра 2018. године… да би се одбранили руски национални интереси“, продужава забрана на увоз већине прехрамбених производа из западних земаља, углавном чланица Европске уније.
Учесници регионалног Самита који је одржан у Дубровнику усвојили су заједничку Декларацију у којој су нагласили да остају у потпуности посвећени регионалној сарадњи у Југоисточној Европи, као и да чврсто верују у заједничку европску будућност.
Кривични суд у Скопљу одлучује о захтјеву Специјалног јавног тужилаштва за одређивање притвора бившем премијеру и предсједнику најутицајње сада опозиционе ВМРО-ДПМНЕ Николи Груевском, а за то вријеме испред зграде суда траје протест педесетак присталица те странке, који се противе његовом притварању
С обзиром да и Србија има нерешен проблем са Хрватском на граници на Дунаву, Којићева каже да се у начелу примењују иста правила у оваквим споровима.
– Уколико државе повере решавање проблема Арбитражном суду у Хагу и поступак почне, после доношења одлуке она би такође била правно обавезујућа, уколико не дође до формирања неке посебне арбитраже за решавање тог спора, а то може да зависи од држава којима би се обратили да буду арбитри и какав би споразум они могли да направе – напомиње она.
Међу вама сам, пре свега као Лидер мира, носилац Међународног знака Сребрни голуб; као лауреат престижних награда руских патриотских институција, као што су Савез писаца Русије, Форума уметности Златни витез, редакције Совјетскаја Росија, али и као српски и руски козачки есаул. Радосна сам што смо се сабрали по историјском задатку да после 150 година од првог московског свесловенског сабора размотримо шта то јесмо и шта треба да будемо. Свесни савремених драматичних историјских околности.
У Београду се одржала прес конференција Александра Дугина, Леонида Савина и Алексеја Бељајева, поводом отварања оделења Међународног евроазијског покрета у Србији. У сали хотела Москва окупили су се новинари домаћих медија.
Александар Вучић је својој нацији пре пар година јавно исповедио своје расположење према протестантизму, а пред ступање на дужност председника Р. Србије прогласио је Немце „домаћинима“ у Србији. Поштујемо ми лутеране, али много више поштујемо истину. Мартин Лутер је Србе сматрао „најгорим од свих могућих народа“ и „лоповима“. Не знајући то, Срби у Немачкој су прихватили лутерову реформацију. Пола миленијума су њихово име, језик, писмо и култура прогањани, тако да су одавно постали мањина у сопственом завичају и нестају. Зар да и ми у Србији поновимо исто?
У року од два дана после Спајсеровог упозорења, Министар одбране Џејмс Метис је изнео тврдњу да је претња уродила плодом, и да Сирија ипак неће извести напад хемијским оружјем: „Они то нису урадили.“ Прецизније речено, Метис је себи приписао заслугу за недогађање нечега што се ионако не би ни догодило, а што би наводно била реприза претходног догађаја који се такође није догодио.
Цркву Покајницу подигао је 1818. године кнез Смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић, који је годину дана пре тога учествовао у мучком убиству свог кума вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића Карађорђа. С обзиром да је црква подигнута у близини Радовањског луга, у којем је Карађорђе убијен, то је у народу протумачено као чин његовог покајања, па је храм добио име Покајница.
До 1954. године Покајница је била црква, када је добила статус манастира. Једно време, старешина цркве код Велике Плане био је Свети Тадеј.
Република Српска и њен опстанак доводе се у питање, не толико због непријатељских потеза колико због наших, српских представника у заједничким институцијама Босне и Херцеговине, којима је лични интерес изнад свега, каректерисан мегаломанијом и бахатошћу, наводи се у саопштењу удружења „Част Отаџбине“
2010. године када је у Вуковару дошло до сусрета председника Хрватске Иве Јосиповића и председника Србије Бориса Тадића, ово удружење је двојици председника представило проблеме са којима се сусреће. Али нажалост није се ништа урадило да се помогне људима који су изгубили своје најмилије. Вероватно зато да се не би открио ланац командовања, а тиме и доказало етничко чишћење Срба у Вуковару, које су починили хрватске цивилне, полицијске и паравојне снаге.
На подражавање, којим се замењује сопствена традиција и стваралаштво, срозавају се културе неспособне да одговоре на изазов времена. Подражавање често поприма карикатуралне облике. Тако су се поглавице хавајских племена приликом контаката с Европљанима опскрбиле шиваћим машинама, видевши у њима символ моћи – и те су се машине шепуриле пред улазом у њихове колибе да би после прве кише постале неупотребљиве.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…