„Кад сам питао свог оца: ‘Зашто то радиш за Црногорце?’, рекао ми је: ‘Да им дигнем националну самосвест, да знају да су они Црногорци“
Уколико турски султан посегне за обилићевским начелом, оно га не компримитује у очима секуларног свештенства. Да је припадник неке друге војске, можда би и Обилић био боље оцењен. Да је класични песник неке друге, а не косовске традиције, неке друге књижевности, а не српске, и Његош би боље прошао
Активно учешће министра за рад Зорана Ђорђевића на првомајском протесту и шетњи раме уз раме са синдикалним вођама Орбовићем и Стојковићем, представља вулгарно и отворено вређање здравог разума незадовољних радника.
У Србији нико не зна колико је новца на име субвенција додељено страним компанијама да би овде отпочеле бизнис. Постоје, истина, расути подаци на сајту Владе, Министарства привреде, Развојне агенције Србије или АПР-а, који говоре о неким видовима подршке или повољног кредитирања, а обухватају изворе са различитих нивоа власти. Али, чак и да се успе у сабирању износа, од којих се неки често воде на више места, а други нису приказани, коначан податак је немогуће добити тим пре што новац није једини подстицај.
Иако су, у намери да онемогуће Виктора Орбана да поново добије премијерски мандат (трећи заредом, а четврти од 1998.године), у изборну кампању у Мађарској биле укључене бројне западне медијске куће (за које је Будимпешта тврдила да су под директним утицајем америчког милијардера мађарског порекла Џорџа Сороша), потом ОЛАФ (Европска канцеларија за борбу против проневере средстава ЕУ), као и Одбор Уједињених нација за људска права чији је потпреседник Јува Шани (два дана пред изборе!) жестоко критиковао премијера Виктора Орбана „због непоштовања људских права у Мађарској“ – Орбанов Фидес-КДНП трећи пут заредом обезбедио двотрећинску већину у парламенту.
Колико год неки неправославни догађај, празник или слично, био замаскиран и уоквирен у овоземаљски сладуњави, „хуманистички“, или какав други оквир, у његовој суштини је само једно – вијековна борба зла против добра, борба за људске душе између ђаволског адског накота и Небеских Сила.
Последњих годинa интензивно се из школских прогрaмa искључују делa српских, aли и некaдaшњих југословенских писaцa. Међу њимa имa песникa који су опевaли неке од кључних догaђaјa српске историје, преко оних посвећених социјaлним темaмa или пaк лирици.
Очигледно је да је уплашен, јер већи број оних који су иза његових леђа свакодневно траже од мене савете како да се измакну од њега на безбедно одстојање, да буду кооперативни са новим властима, да врате већи део оног што су опљачкали, јер тврде да их је Вучић сурово терао да пљачкају Србију.
Ова два песника неговала су изражена славјанофилска и србофилска осећања, која су у потпуности утицала на њихове највише принципе и идеале, у складу са којима су на крају окончали своје кратке животе у борби против Турака 1876. године као добровољци у редовима српске војске.
Тек сад ништа не разумем – зашто славимо нешто што нас све нервира?
Изем ти празник кад су сви љути на њега!!!
Криви су Срби, нема сумње. Јер нису успели себе да убеде да им је најбоље да заврше као Индијанци. Додуше, процес убеђивања још није окончан…
Ненад Кецмановић (1947), професор emeritus, аутор десетак темељних књига, од којих су две објављене код еминентних издавача у Њујорку и Москви. Почасни је доктор Универзитета у Мичигену (САД) и члан Руске академије политичких наука. Истовремено, он је и сенатор и политички саветник председника Републике Српске. Повод за разговор је књига његових текстова о Босни и Херцеговини у „пост-дејстонском“ оквиру, „Хроника немогуће државе“, која се, у издању „Катене Мунди“ (приредио је Александар Врањеш ) недавно појавила у Београду
Гостујући у емисији „Интервју” продукције Балкан инфо, др Драган Петровић оптужио је актуелни режим за издају. Петровић каже да се та издаја не види само по питању Косова и Метохије већ и на свим другим пољима, наводећи економску политику, однос према режиму у Црној Гори итд.
Ћути се да je гурање у страну, игнорисање или одрицање од резолуције СБ УН 1244 равно одрицању од мира и стабилности у Европи. Запад хоће решење за Косово и Метохију које је у искључиво у функцији њихових припрема за конфронтацију са Русијом. И неће ни једно друго. Зато Србија треба што пре да постави захтев за потпуно спровођење резолуције СБ УН 1244. јер је једино то може довести до легитимног, правног и праведног решења у интересу мира, стабилности и одрживог развоја.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…