Српски проблем је проблем политичке парадигме: претварање Државе у територију и народа у заглупелу издресирану масу безвољника који не могу да поднесу ни најмањи притисак
Српски проблем је проблем политичке парадигме: претварање Државе у територију и народа у заглупелу издресирану масу безвољника који не могу да поднесу ни најмањи притисак
У овој епизоди:
– Света Три Јерарха
– Српски генерали у Бородинској бици
– Први српски устанак
– Ћеле-кула
– Пркосна песма
Српска заједница Мелбурна од прошле недеље богатија је за још једно културно-уметничко друштво, а реч је о новооснованој Бенђо Академији српског фолклора и културе The Bendjo Academy of Serbian Dance & Culture.
У Бањалуци и другим градовима широм Републике Српске свечано обележавање Дана Републике Српске који се ове године одржава под мотом „Поносна и вјечна“.
После албанске голготе и опоравка, српска војска је на Солунском фронту 1916. године водила Горничевску битку, заузела највиши врх планине Ниџе –Кајмакчалан, водила борбе у окуци Црне реке, заузела Битољ и померила напред линију фронта за приближно 40 километара. У те борбе ушла је према организацији од 26. фебруара 1916. године. Организована је у три армије, у чијем саставу су биле по две дивизије са обвезницима свих позива.
У последњих месец дана код нас је видљива кампања спиновања у вези с повампиреним идејама из породичне књиге Грађанског законика. Стари заговорници антипородичне политике, модернизације и наводне европеизације поново у јавности заговарају све оно што је захваљујући побуни народа више пута стављано ад акта
Тај елемент народне традиције био је један од момената симбиозе војске и народа, чији је она саставни део била. Кроз славе је јачан војнички дух, сећање на значајне личности и догађаје националне историје. До краја Првог светског рата XII пешадијски пук обележавао је Видовдан, који је у директној вези био са именом пука, називом касарне, средњовековном историјом града…
У настојању да израдимо свеобухватни историјат XII пешадијског пука ,,Цара Лазара”, посветили смо пажњу оним сегментима војног живота који имају парадни и свечани карактер и који означавају одређену симболику, како за саму војску, тако и за народ чији је она саставни део. Ти сегменти одржавају морал, колективни дух, везу између народа и војске, увереност у исправност борбе за свој народ и државу, и веру у победу.
У овој епизоди:
– Свети апостол Андреј Првозвани
– Свети Владика Николај: О ношењу крста
– Певање уз гусле
– Српски на српском
– Мирише…
Богородица призренска из манастира св. Архангела са Косова и Метохије стигла у Храм иконы Божией Матери „Спорительница хлебов“ у Кабањ. Део записа (Б.Ж.), из посете српске делегације (Љиљана Булатовић и Биљана Живковић), која је учествовала на 11. Међународној кубанско-терској научној конференцији, чији су организатори: град Армавир, Управа градског одбора за образовање Армавира, Фонд културе Краснодарског региона, Кубански козаци „ЛИНЕЕЦ”, Лабинско одељење козачке војске и Армавирски државни педагошки факултет).
Нисмо ми знали, нити смо смели да мислимо до које је мере друг Тито био пробисвет, а притом функционалан пробисвет. Овде су често владали функционални пробисвети. И то је изгледа тај усуд да ти странац буде у кући
Заиста не знам шта се, с временом, догодило са Ристовским. Зашто је напустио Витезовићев наратив и одлучио да га сведе на једну од компоненти („по мотивима“) да би почео да сам распреда неку сасвим другу причу, у ствари неку своју слику Великог рата. Ту је нестала Витезовићева метафора и низ других наративних параметара.
Не ради се више о једном филму, чак ни о фестивалу који се прошле недеље поигравао сопственим идентитетом и доводио у питање једну лепу и часну традицију
Износим лични став да је најбоље да се споменик захвалности Француској нађе наспрам Француске амбасаде пре свега због тога што мислим да је много важније да Французи сваког дана гледају тај споменик него Срби. Оваквим поступком омогућићемо да Карађорђе дође на аутентично место, право место, са сабљом или без ње тј. постојећа или нека нова скулптура. Исто тако, споменик захвалности Француској нашао би се на достојном али за Србе мање важном месту. Тако ће свака ствар доћи на своје место како нас већ деценијама учи Акибијад Нуша звани Бранислав Нушић
Коментари читалаца…