Преживели заточеници Јасеновца наводе да су лично видели Степинца како насилно покрштава Србе и како коље српску децу.
Преживели заточеници Јасеновца наводе да су лично видели Степинца како насилно покрштава Србе и како коље српску децу.
У суботу 01. јула 2017, над Шарановом јамом на Велебиту, са почетком у 11 часова, биће служен парастос за 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора НДХ, Госпић – Јадовно – Паг.
Приређивачи неуспеле изложбе заборавили су да потискивање истине о Геноциду и разарање културе сећања такође представља својеврсни злочин. Поучени, последњим,негативним искуством морамо још интензивније говорити и присећати се Великог злочина – Геноцида зато што представља важно и незаобилазно обележје националног идентитета!
Од 1952. до 1963. године Велика Британија је тестирала атомско оружје у Маралинги и Ему пољанама у Јужној Аустралији и око западноаустралијских острва Монте Бело, уз дозволу аустралијске владе. Комбиновано оружје употребљено на Мариланги имало је два пута већу снагу од бомби бачених на Хирошиму у Другом светском рату.
ОПЕРАЦИЈА „Копаоник“ сравнила је пре 75 година село Крива Река надомак Копаоника. Фолксдојчери су са својим савезницима средином октобра 1942. године на најсуровији начин ликвидирали 309 мештана. Пекли су их на ражњу, палили у колибама, стрељали и сакатили без милости. Ко се где задесио, нашао га је гроб – код огњишта, Цркве Светог Петра и Павла, у пољу, испод смреке, на ледини… Најстарији убијени Криворечанин Јаблан Мишковић имао је 80 лета, а најмлађа жртва Вера Трифуновић тек је напунила месец дана.
НЕЗАВИСНА комисија за утврђивање последица бомбардовања СРЈ – чије оснивање тражи стотинак стручњака различитих профила, који су стали иза званичне иницијативе поднете Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања – за главни задатак имала би праћење дуготрајних последица по животну средину и здравље грађана Србије у периоду од почетка НАТО бомбардовања до потпуног опоравка угрожених еко-система.
Концентрациони логори о којима се најчешће прича су обично Аушвиц, Белзец или Дахау. Међутим, они поптуно бледе у односу на Маутхаузен-Гусен, који се налази око 20 километара од Линца у Аустрији. Био је класификован као логор 3. реда, што је значило да је имао најбруталније могуће услове притвора, а у њему је настрадало 15.000 Срба током Првог и Другог светског рата.
72. године од страдања 700 хиљада Срба, Јевреја и Рома у систему концентрационих логора Јасеновац, морамо да се присјетимо да много убијених још почива у јамама, а не гробницама, поручено је са јавне трибине коју је у Бањалуци организовало Удружење грађана „Савјест“.
Радмила Петрушић, рођена 16. децембра 1948 у Пећи. Била је наставник Српског језика и живела је у Пећкој Бањи до 1999 године заједно са супругом Михаилом, синовима Данилом и Гораном
О ужасима који су се дешавали у логору Дретељ, др Љуба Тохољ, члан Комисије за испитивање ратних злочина на подручју бивше Југославије, каже сљедеће: „Како написати? Како исказати све те абортусе усташког ума? Зар су то људи? Зар су то наше дојучерашње комшије, познаници и пријатељи? Зар ти бастарди усташког рода, заборављају да и они имају мајке, сестре, супруге? Зар су то хришћани?“
Е сине мој слатки, само ако се твој баба врати жив, и црно испод ноката ће потрошити, само да тебе понесе у твоју лепу земљу, у наше цвеће и зеленило…
Услед пожара погинуло је 48 људи, а неки блогери су писали да је било 217 жртава, док одески сајт „Тајмер“ наводи податке о 116 погинулих, позивајући се на изворе у правосудним органима и форензичаре.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да је поражавајуће и обесхрабрујуће што, након 25 година од злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву и 22 године од завршетка рата, породице жртава и представници институција Српске и борачких удружења, због безбједносних разлога, нису могли да оду на мјесто страдања и одају пошту невиним жртвама.
За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.
Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова донио је одлуку да се обиљежавање 25 година од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву ове године организује 3. маја само у Миљевићима у Источном Сарајеву, али не и у федералном Сарајеву, и та одлука је, како је објашњено, изнуђена понашањем кантоналних и федералних власти.
Коментари читалаца…