Невина крв српске дјеце и мајки Подриња пред живима је треперила, а ни данас се умирила није. Не продајимо своје мученике за лицемјерну људскост западног бездушја и лукаве босанске сузе које су се нудиле сваком окупатору и удварале свакој сили.
Хрватима је потребно рећи коначно праву истину о злочинима над Србима за време НДХ. Мора им је рећи баш њихов Рим, Ватикан колико год им то тешко било да чују! Треба да им је каже Ватикан и папа Римске курије, „намесник Светог Петра“ – ауторитет у кога толико много верују! Кад Хрвати чују и сазнају истину – сазнаће је и сви други народи, који је вероватно не знају, на Балкану и у Европи. Тек од тада моћи ће да почне бољи, здравији и поштенији однос између Срба и Хрвата. А морао би ту истину о јереси Ватикан да каже и себи у лице!
На личком распећу народ српски неста, Планина је свједок, крв у љетној роси, Са именом Христа издахнуше боси, И лобања гола у понору оста. Чуј вапаје доље, у бездану, наше, То суве […]
У библијском егзодусу Срба из Хрватске у Другом светском рату настрадало је од усташа стотине хиљада српске деце, жена, старих и мушкараца који су углавном клани и бацани у јаме, пећине. Некима су пре тога вађене очи, скупљање у корпе и хитро ношене државним, војним и верским челницима НДХ као највећи ратни трофеји.
Вучић је, на Видовдан 2017, на место премијера у Влади Србије довео активну заговорницу противпородичне идеологије политичког хомосексуализма, Ану Брнабић. Свуда се уводе закони који озакоњују ЕУ безакоња. Парламент је постао карикатура слична друмским крчмама после поноћи. Вучић је смутљивце попут Гашића, Малог, Стефановића, Вулина и сличних поставио на на кључна места у друштву. Тако је настала његова кловнократија, која и данас траје као власт кловна без икаквог смисла за хумор. У доба кловнократије, народ је схваћен само као гомила будала којом се бескрајно може манипулисати.
У Србији је од јануара до јуна ове године пријављен нестанак чак 471 детета. Током 2017. тај број је био троструко већи: 1.334 пријаве, од чега осморо деце до данас није пронађено.
У Братунцу је данас служен парастос за више од 3.500 Срба из средњег Подриња побијених у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
Драматизовање око тога да СПЦ промени одлуку и да прихвати да Папа Франциско посети Србију и упути му позив, које шири ових дана у српским медијима Ивица Дачић, потпредседник Владе и министар иностраних послова, је крајње некоректан гест према СПЦ и православним верницима.
Оно што је убило ове инсекте може да убије и нас, закључили су пчелари
Ово антиљудско безумље није ни достојно обележено ни историјски осуђено, нити је забележено, напротив – покушава се довести до потпуне негације и заборава. Зато су овде у молитви за невине жртве хрватског геноцида учествовали потомци и поштоваоци страдања из Новог Сада, Београда, Кикинде, Козарске Дубице, Бања Луке, Љубљане… Да се злочин не заборави, и не понови…
Бриселско политикантско смеће је овога пута превазишло само себе. Ено их, неки назови новинари из Брисела, извесни „Тунку Варадарајан и његове колеге“, на бриселском порталу „Политико“ пишу како је „поносним људима Џаки и Шаћирију место на терену а српској глупости није“. И, све су то написали на поралу који се Светским првенством у Русији бави кроз призму, замислите, „културе, политике, антропологије и љубави пре тој предивној игри“. Алал ти љубав, култура и познавање антропологије Тунуку Варадаријан.
„Упућенији“ знају да је у Љубушком била православна црква коју су Хрвати порушили 1992, као и да су љубушки Срби истребљени од Хрвата и Муслимана 1941. године. Све српско, од бебе у колевци, до стараца од 95 година, страдало је у јамама око Међугорја. Срамота је колико мало знамо о Србима у Љубушком и западној Херцеговини уопште, која је историјски донедавно била српска, али су њени становници променили прво веру, а потом прихватили хрватску народност.
Покољ је био припремљен до 22. jуна. Тога дана и претходне ноћи, на простору Чапљине и Стоца, блокирана су сва села у којима су живели Срби. Истовремено су почела хапшења Срба, старијих од 15 година, а појединачно и млађих. Хапшења су вршена под изговором спречавања могуће побуне српског народа за Видовдан.
После ових првих убистава, долази до првог, добро испланираног масовног убијања Срба, познатог као „Видовдански покољ“. Други масовни покољ који је кренуо почетком августа назива се „Илинданским“.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…