У авиону су била по три држављана Аустрије, Шведске и Русије, по два Марока, Шпаније, Пољске и Израела, те по један држављанин Белгије, Индонезије, Сомалије, Норвешке, Србије, Тогоа, Мозамбика, Руанде, Судана, Уганде и Јемена. Четири путника су имала пасоше УН и њихова националност није позната.
„То што се догађало на Косову 1998. и 1999. године био је интерни обрачун ваших легитимних снага безбедности са терористима које је америчка пи-ар компанија из терористичких униформи преоденула у борце за слободу. Иста та агенција претходно се увежбала ратујући за потребе босанске владе против Срба. Та 1999. била је година када је НАТО славио 50 година постојања, а није имао непријатеља ни на видику. Ваша земља је зато бомбардована“, рекао је Мекензи за „Новости“.
Ми смо имали референдум, који, узгред речено, није дозвољен грађанима Црне Горе. Код нас је народ имао прилику да саопшти да не жели Преспански споразум, који подразумијева и улазак у НАТО
Хајнрих Бенхаус, главни картограф Аустријског царства прије 173 године, тачније 1846. објавио је етнографску карту Аустријског цартства. На простору данашње Хрватске, овај германски картограф навео је да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба. Картограф је врло прецизно без икаквих личних интереса навео колико на тој територији живи и ког становништва. Из овога се види да је на тлу тадашње Хрватске, Срба било три пута више у односу на Хрвате.
Дио српских логораша који су били заточени у Казнено-поправном заводу Зеница спаљен је у високим пећима зеничке Жељезаре, наведено је у извјештају Мисије Конференције за безбједност и сарадњу (КЕБС) за БиХ из септембра 1992. године. Тај документ, који свједочи о монструозним злочинима над Србима, потпредсједник ФБиХ Мирсад Кебо уз хиљаде других доставио је Тужилаштву БиХ, а налази се и у посједу „Гласа Српске“.
НАТО агресија на Савезну Републику Југославију 1999. године постала је црна страна у историји Европе крајем 20. века. Први пут након завршетка Другог светског рата, мирни градови и села суверене европске државе били су подвргнути варварским бомбардовањем које је трајало 78 дана.
Геноцид, биолошко уништење Срба, само је потврда запажања др Здравка Ковачевића из 1921. – Срби, који су пре 100 година у бившем котару Слатина били најбројнији, сведени су на мање од 10%
Председник Србије Александар Вучић заказао је са сутра у 8:30 седницу Савета за националну безбедност, сазнаје Прва телевизија. Како се наводи, аналитичари усвајање платформе о дијалогу коментаришу као неформалну објаву рата.
ГЛАСНИК КиМ број 162, 24. јун 2003. године БЕОГРАД Поштовани Г-не Председниче, Одавно уговарамо да се сретнемо и поразговарамо о проблемима Српскога народа у целини, посебно оном који још увек живи и […]
Предлог платформе о наставку дијалога с Београдом који је усвојила Приштина, а који ће данас бити достављен парламенту, предвиђа, између осталог, признање једнострано проглашене косовске независности.
„Гонитељи моји могу ме лишити Епископског трона, чак и Епископског чина, могу ме прогласити болесним, сенилним, чак и лудим (као што је то већ учинио Сава Ј), могу учинити и многа друга безакоња која нисам у стању ни да замислим. Све ћу поднети, с помоћу Бога.
Ипак, не могу ме натерати да стварам раскол и цепам светосавски хитон Српске православне цркве, не могу ме натерати у загрљај папе римскога, ни у наручје екумениста европских, јер ја од својих ставова немам намеру одступати.“
Први прелиминарни резултати из научно-медицинске студије о учесталости малигних обољења код деце од једне до 18 година, урађене на основу истраживања у сарадњи с Институтом „Милан Јовановић Батут”, показују пораст учесталости ових болести, нарочито малигних болести крви код деце од пете до девете године, каже за „Политику” Дарко Лакетић, председник скупштинске Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања Србије.
У исто вријеме, у фебруару 1942. године када се у Дракулићу десио стравични злочин, усташе су починиле још један покољ у поткозарским селима Ивањска (данашње Поткозарје) и Пискавица, у којима је на најбруталнији начин поклано више стотина цивила, али се о овом злочину до данас није писало и скоро да му је затрт сваки траг.
Од повреда на раду у Србији су у прошлој години страдале 53 особе, а 779 задобило је тешке телесне повреде. Ова година је проглашена годином безбедности и здравља на раду, а надлежни најављују измену закона којим ће се пооштрити казне и боље заштитити радници.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…