Не треба изгубити из вида да се на простору Србије и Македоније ствара Велика Албанија, која не мора тако формално да се зове, али границе између Албанаца неће постојати, а центар одлучивања биће у Тирани. Гомилање снага Исламске државе на том простору биће претња и за ЕУ, а терористички напади ће се креирати и изводити сваки пут када се ЕУ не повинује интересима САД.
Историја показује да се у стварности борба води не за нафту и територије. Истинска борба се води за људске душе.
Данас, тих девет руку, тих девет српских гласова за Харадинаја, као девет ножева забило се у Симонидине ископане очи, у Богородицу Љевишку, у Лазареву клетву, у Смрт мајке Југовића… И не знам да ли је то иронија историје, или нам Господ поручује да нам у недељу ујутро није место у кафићу или кладионици, већ у цркви и на литургији, али и тих Југовића било је девет. Некада. Данас Косово нема девет Југовића, али има девет никоговића.
Узевши у обзир овај експеримент тоталног електронског надзора наше деце, као и законе о обавезној вакцинацији наше деце, слање мајки да робијају ако неће да вакцинишу децу, пројекте одузимања наше деце од стране Државе и социјалних служби, уговоре о „продаји“ српске деце хеилиатидима, чини се да Држава хоће да преузме нашу децу, да су она Њихова роба а да ми само гајимо ту њихову робу за Њих.
То ћемо још видети – моје дете је моје а не конц-логорске Е-Државе!
Међутим, оно што ме инспирише на ово писаније јесте појава псеудоверских фанатика који се залажу за присилну вакцинацију сваког чељадета у Србији и који са оргазмичким задовољством дочекују „идејна решења“ корпумпиране власти за присилну вакцинацију деце неверника. Тако је за њих стрпати самохрану мајку у затвор због коришћења права на избор, сасвим мудра и легитимна ствар, као и одузети дете од родитеља истим поводом.
Због опирања приликом привођења од стране полицијских службеника, оптужене су и за кривично дело: напад на овлашћено службено лице из члана 323 Кривичног закона Републике Србије.
Tерор и насиље које Срби у Косовској Митровици трпе од стране Вучићевих насилника добија широке размере. Данас у овом делу Косова и Метохије Срби више не страдају од албанских терориста него од својих сународника који их кажњавају јер се противе политици Александра Вучића
Зашто онда дијалог?
Па неће га ни бити. Биће његов монолог, који има да оствари и поштује. „Пре краја године, изнећу мишљење о Космету“. Је л то по Уставу? У њему не пише да је ово председничка држава. А Вучић већ три месеца тако се понаша, и још годину и по дана ће тако бити, кад је за јануар 2019. предвидео Први конгрес странке напредњака, кад ће дати оставку на место њеног председника. А дотле ће да размишља ко ће га заменити на том месту.
Агенције, управе, канцеларије, фондови и други корисници буџета по предлогу за 2017. годину планирани су са 95,6 милијарди динара, или 8,19 одсто укупних планираних прихода буџета. У финансирању ових више од сто организационих јединица које се подмирују из републичког буџета по двадесет је канцеларија и управа, по десет дирекција и завода, девет канцеларија, седам агенција, по три су службе, савети и центра и други бројни организациони делови на које се усмерава 96,5 милијарди динара, док је за претходну годину било планирано 85,9 милијарди динара.
Погледајте гостовање економисте Драгана Радовића (једног од оснивача Покрета за спас Србије) који говори о најновијем поскупљењу струје, државном криминалу и високим наметима, о ратној одштети за време Другог светског рата…
У Бриселу се Александар Вучић одрекао правосудног система државе Србије на Косову и Метохији у корист сепаратиста, што је мимо Устава Републике Србије, па се стога поставља питање зашто унутарсрпски дијалог? До сада све што је мирисало на државу Србију на КиМ Вучић је препустио Албанцима па чему онда дијалог.
Суд је донео одлуку да је држава Србија од грчког Митилинеоса практично конфисковала потраживања према РТБ Бору, јер је више од 10 година држала РТБ Бор у реструктурирању, законом забранивши повериоцима да се наплате док тај процес траје
Подсетимо, да је афлатоксин канцерогена материја која је производ развоја плесни „Aspergillus flavus“, која се јавља као последица суше, баш као у Србији ове године. Последњи пут то је био случај 2012. године када је избила и афера око дозвољеног нивоа ове материје.
Реч је о руљи која је сплетом несрећних околности регистрована у апееру. Што пре то схватимо пре ћемо разумети природу изазова који се пред нас поставља.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…