Веле да на Велебиту постоје тридесет и две јаме које су 1941. године гутале Србе. Када неко помене јаму, а никада нисте видели ни једну, немате ни представу шта је то. Првог јула ове године, учествовао сам на ходочашћу на Јадовно и први пут се сусрео са јамом. Била је то Шаранова јама, а потом и јама под Гргиним Бријегом…
Проф. др Светозар Радишић, бивши портпарол Војске Југославије нас води кроз методе специјалног рата на просторима Балкана. Његове пророчанске речи од пре скоро деценију данас се обистињују.
Посредници у преговорима у Астани – а и гаранти њихове реализације – јесу Русија, Турска и Иран. Дакле, Американаца нема `унутра`. Утолико је значајније што су се Москва, Анкара и Техеран договорили да поводом зона безбедности формирају „координациони центар”.
Опет без Американаца.
Срби у Другом свјетском рату такорећи нису ни учествовали као страна. Учествовали су у унутрашњем рату за одбрану од геноцида, за обнову монархије и за реорганизацију Југославије. Коначна прича о издаји мора да почива на том контексту.
Иако Јемен није главна тема у медијима када се говори о конфликтима (поред Сирије и Ирака), ова земља је ушла у трећу годину сукоба.
Рат је почео у априлу 2015. операцијом међународне арапске коалиције на челу са Саудијском Арабијом и уз подршку САД. Јемен је земља која има стратешки положај на Арабском полуострву, пре свега због значајних поморских праваца који пролазе близу његових обала и мореуза Баб ел Мандеб који спаја Црвено море са Индијским океаном.
ЈАДОВНО је докуметарни филм редитеља Милорада Бајића који би требао да уђе у образовне планове и приказује се на часовима историје свуда у свету. Количина зла које су хрватске усташе учиниле србском народу је неописива и самим тим не смемо то да заборавимо, да се нама опет, али и никоме другом на свету не би догодило такво зло.
Католичка црква као организатор турнира ни на који начин није интервенисала због чињенице да се на турнир пријавила екипа с именом „Црна легија“, кои алудира на злогласну кољачку усташку јединицу којом је током Другог светског рата командовао злочинац Јуре Францетић.
Жупник Кнезовић се, напротив, насмијан фотографисао са дјецом у усташким мајицама.
Присуство предсједника Српске из једног политичког блока, раме уз раме са предсједавајућим Предсједништва БиХ из супротстављеног страначког савеза, забило је колац у срце свим онима који су нам ограничавали или чак бранили право да се сјећамо 40.000 људи, углавном Срба, које су Павелићеви сљедбеници мучки побили за 132 дана.
Усташки покољ, 01. јула 1941. над становништвом села Доња Суваја, смјештеном између Срба и Доњег Лапца (данашња Хрватска), представља најмасовнији усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац прије устанка српског народа у борби за опстанак.
За само 132 дана, на најсвирепији начин убијено је 38 хиљада Срба, двије хиљаде Јевреја и бројни други идеолошки противници НДХ. Њихова тијела бачена су у 32 јаме широм комплекса Госпић-Јадовно-Паг, чија је локација и данас непозната, због чега остаци ни из једне нису ексхумирани, а жртве достојно сахрањене. Њиховим сјенама данас су се поклонили потомци и бројни присутни, међу којима и високи званичници Српске.
Вест да је емигрантска (усташка) Хрватска академија знаноси и умјетности у дијаспори са седиштем у Базелу наумила да 1. јула у Оточцу постави спомен-плочу Јури Францетићу, усташком пуковнику и једном од најзлогласнијих хрватских ратних злочинаца, изазвала је огорчење и револт и међу црногорским антифашистима јер су и црногорски партизани добро запамтили злотворства Францетићеве Црне легије.
У року од два дана после Спајсеровог упозорења, Министар одбране Џејмс Метис је изнео тврдњу да је претња уродила плодом, и да Сирија ипак неће извести напад хемијским оружјем: „Они то нису урадили.“ Прецизније речено, Метис је себи приписао заслугу за недогађање нечега што се ионако не би ни догодило, а што би наводно била реприза претходног догађаја који се такође није догодио.
2010. године када је у Вуковару дошло до сусрета председника Хрватске Иве Јосиповића и председника Србије Бориса Тадића, ово удружење је двојици председника представило проблеме са којима се сусреће. Али нажалост није се ништа урадило да се помогне људима који су изгубили своје најмилије. Вероватно зато да се не би открио ланац командовања, а тиме и доказало етничко чишћење Срба у Вуковару, које су починили хрватске цивилне, полицијске и паравојне снаге.
Председник Комитета Државне думе за међународне односе Алексеј Пушков је на Твитеру писање „Монда“ прокоментарисао у свом стилу.
„’Монд‘ је, коначно, признао оно што су дуго порицали на Западу: неонацисти и ултранационалисти играју значајну улогу у Украјини. Било им је потребно три године…“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…