Док се појачава ударање у ратне бубњеве за један „сјајни мали рат“ против Северне Кореје – који се може испоставити да буде све само не сјајан – вредело би осврнути се на текућу, наизглед успешну кампању развлашћивања председника Доналда Трампа да води било какву спољну или национално-безбедносну политику која је противна жељама тзв. војно-индустријског комплекса (Military-Industrial Complex, или MIC).
Према историјским подацима, бомба коју је бацио амерички бомбардер Б-29 усмртила је 75.000 људи, што непосредно приликом удара, што каснијих дана од опекотина и радијације. Процењује се да је у оба нуклеарна напада америчких војних снага од последица експлозије, повреда опекотина, и радијације страдало око 300.000 људи.
Према независним британским изворима, у Гаравицама је за само три месеца убијено око 12.000 Срба те још око 2.500 Јевреја и Рома из бихаћког краја. По броју жртава ова локација се налази одмах иза Јасеновца и Јадовног и представља треће највеће српско стратиште за време Другог светског рата. Невероватно је да скандалозно мали број Срба уопште зна за ужасе који су се тамо дешавали.
Након војне операције „Олуја“ први хрватски председник Фрањо Туђман „Возом слободе“ је дошао у Книн 26. августа 1995. године. Пред бројним окупљеним грађанима одржао је тада говор, који су многи оценили у најмању руку застрашујућим.
Kако би која југословенска република постајала „независна“, журно би почела доказивање „претрпљених мука под великосрпском диктатуром“, остављајући притом у Београду бројну колонију својих некадашњих функционера, који су успешно „федерирали“ дотадашњу заједничку државу, […]
Душан Басташић, предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“, рекао је да су се злочини, односно геноцид НДХ-а над Србима протеклих деценија систематски заташкавали те да до прије осам година није знао да је у комплексу усташких логора Јадовно – Госпић – Паг убијено више од 40.000 људи, од чега више од 38.000 Срба.
У пријави се подсјећа да је првостепеном пресудом Међународног кривичног суда за ратне злочине у бившој Југославији /МКСЈ/ утврђено да су у тадашњим општинама Доњи Лапац, Ервеник, Грачац, Кистање, Книн и Орлић припадници Хрватских оружаних снага и Специјалне полиције починили више од 40 убистава и дјела нехуманог и окрутног поступања.
Навршавају се 22 године од егзодуса српског народа из Републике Српске Крајине. Дани када је из Хрватске протјерано више од 220.000 Срба, а неколико хиљада убијено и нестало, сваке године у српској јавности буде болна сјећања на напуштање огњишта, патњу и страдање.
О покушајима Хрватске да прикрије злочине које су њени војници починили над Србима у БиХ за време „Олује“ и у каснијим акцијама „Јужни потез“ и „Маестрал“, најбоље сведочи признање пензионисаног хрватског генерала Љубе Ћесића Ројса. Гостујући у једној телевизијској емисији, он је у новембру прошле године признао да је лично, поступајући по наређењу некадашњег министра унутрашњих послова Гојка Шушка, запалио на десетине хиљада докумената који се односе на акције хрватске војске у западном делу БиХ.
Лета 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, коју Српска православна црква помиње и слави данас, усташе су побиле више од 1.600 Срба Ливањског поља. Велики број њих су живи бачени у јаме Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице да тамо умиру данима, а тих дана заувек су нестале целе српске породице и потпуно затрвена српска села. Након педесет година, 1991. године, потомци су извадили мошти страдалника из већине јама и сахранили их у Спомен-капели саграђеној у порти ливањске православне цркве, али су само годину дана касније оскрнављене, а православна црква запаљена. Епархија бихаћко-петровачка, Парохија ливањска и потомци страдалника обновили су Спомен-капелу и поново у крипту положили мошти мученика.
У нападу муслиманских формација на Трново у јулу 1992. године на велики православни празник Огњену Марију међу убијеним цивилима скоро половина су биле жене – 48, те четворо дјеце, од којих је најмлађи Милун Тешановић имао само 15 мјесеци. Тијела њих 11 још нису пронађена.
– У Сребреници се није десио геноцид већ страшни злочин, међутим западне силе предвођене Америком, не желе да се открије цела истина – тврди угледни исламски теолог и филозоф шеих Имран Назар Хосеин.
Укупни губици у становништву СССР-а у периоду 1941 – 45.г. износе преко 52 милиона 812 хиљада људи. Од њих је потпуни губитак као резултат фактора рата – преко 19 милиона војних лица и око 23 милиона цивила. Укупна природна смртност војних лица и цивила у том периоду могла је да изнесе највише 10 милиона 833 хиљаде људи (међу њима 5 милиона 760 хиљада деце, умрле у узрасту до четири године). Неповратни губици становништва СССР-а до којих је дошло као резултат фактора рата износи скоро 42 милиона људи, каже се у извештају
Заиста, доневши закључак о томе да генерал Младић „може да се не врати у Хаг“, судије Претресног већа нису узеле у обзир гаранције које је дала Руска Федерација да ће генерал бити враћен у Хаг по првом захтеву трибунала. Судије не само да су игнорисале гаранције Русије, него су то урадиле демонстративно. И то није први пут. Раније су исто тако демонстративно судије МТБЈ игнорисали гаранције које је дала Русија у предмету Слободана Милошевића, у фебруару 2006. године…
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…