Храбром јунаку Илији Илићу, добровољцу у српским ратовима, који се са фронта вратио са осам рана и десет крстова, ордена и медаља, маршал Франше д’Еспере нудио је стан и пензију у Француској, а он се захвалио на понуди и вратио се у родни Боровац где је умро у сиромаштву, априла 1938.
Докле год те три лажи буду темељ односа Хрвата и муслимана према Србима, западним центрима моћи неће бити тешко да их покрену у нове ратове против Срба.
Ове три лажи су идеолошки оквир за све ратове на Балкану последњих 100 година.
И за све нове ратове које ће доћи.
Срби, јесмо ли тога свесни?
Тужилаштво БиХ затражило да бивши припадници такозване Армије БиХ Мухамед и Тарик Шишић, Емир Драковац и Азиз Шуша буду проглашени кривим за ратни злочин почињен над Србима у мјесту Кукавице, на подручју Рогатице 1992. године.
Осим Викића, у предмету „Велики парк“ оптужени су бивши министар унутрашњих послова такозване Републике БиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић. Оптужница их терети да су знали и били информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња.
Уз Меркеза и Хурића, оптужен је и Предраг Богунић, да су од јула 1992. до друге половине фебруара 1993. наредили и учествовали у убиствима и затварању више од 100 цивила старости од седам до 70 година.
„Тада никоме није дат у руке Дејтонски споразум. У име српске стране из Републике Српске у Паризу га је потписао господин (Никола) Кољевић. Ја никада нисам видео оригинални Дејтонски споразум који је он евентуално донео. Имао сам утисак, боље речено сигуран сам био, да га Никола никада није донео из Париза. Претпоставио сам да је, тада када је потписан Дејтонски споразум, администрација која је сервисирала целу ту активност, представници међународне заједнице, све покупила и однела негде и да је то накнадно требало доставити”, рекао је Крајишник.
И узалуд сам очекивала дефиле, полагање цвећа, достојанствено одавање почасти погинулим борцима, али и жртвама које је окупатор иза себе оставио, дан је протекао као да се баш ништа значајно није догодило.
Срамно. Ћутање званичника, тајац медија заједно резултирају тишином која завија, звони и вришти отприлике као сирене пролећа ’99.
Управо у овом ширем контексту забрињавајућег тренда да се умањују, ако не и потпуно игноришу злочини против човечности које су починили домаћи нацистички колаборационисти, како појединци тако и покрети, током година холокауста, сукоб хрватске јеврејске заједнице са хрватским властима добија посебан значај, констатује Розензафт. Он оцењује да прерушавање усташа у националне хероје и узоре има алармантне конотације у земљи и региону у којима су национална мржња и сукоби имали катастрофалне последице, не само током Другог светског рата већ и током ратова 90-их на Балкану.
Махмуљин је оптужен јер није спријечио убиства и нечовјечна поступања припадника одреда „Ел муџахедин“ на подручју Возуће и Завидовића. На рочишту одржаном 11. октобра, тужилаштво је приказало снимак настао након пада Возуће, на којем Махмуљин и предсједник такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић сједе за столом са припадницима одреда „Ел муџахедин“ Ел Малијем и Ајманом.
Седамнаеста, 317. и 37. муслиманска бригада добиле су задатак да нападну Велики и Мали Сивер, висове изнад Вуковска, те да запосједну Огледала, док су снаге у рејону Кукавичког језера требале да осигурају достигнуте положаје и спреме се за напредовање према граду.
Наша дневна заповест свела се на једно: по сваку цену бранити садашње положаје.
Аустријанац Вилхелм Куес, аутор књиге „Дианина листа“, романсиране биографије Аустријанке Диане Будисављевић, која је из усташких логора у Павелићевој НДХ спасила више од 10.000 српске деце, тешко прихвата да је тако велико, херојско дело његове земљакиње, удате за Србина Јулија Будисављевића, остало готово непознато свету, Дианиној домовини, Хрватској, па чак и њему.
И на крају, као закључак, за Прву међународну конференцију предлажем следећи закључак: На бази анализе докумената командовања у Војном архиву извршити реконструкцију операцијских борбених дејстава Војске Краљевине Југослaвије у Другом светском рату 1941-45. године.
“Дакле, усташе какве су такве су, наше су и ми их не дамо вријеђати, јер кад они сами кажу за себе и поносе се да су фашисти онда не допуштамо никоме да им након 75 година то одузима и доводи у питање. И зато мирно спавајте усташе и не берите бригу“, наставио је Матић.
23. октобра 1912. године почела је битка код Куманова, освета Косова, Бој изнад векова, догађај за који су живеле генерације и генерације Срба од Косовске битке до тада. Зеки-паша је напао подједнаким снагама на потезу од Пчиње до Скопске Црне Горе, по густој магли и тмуши, концентришући их тамо где је мислио да су Срби најслабији, са циљем да се уклони између србских армија и настави напредовање у долину Ј.Мораве. Највећи терет напада турских низама поднела је Дунавска дивизија првог позива, коју су нападале чак 4 турске дивизије и мрвиле јаким артиљеријском канонадом.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…