Разлог за снимање ове репортаже је да се обавесте грађани Србије о траси аутопута Коридор 11, на деоници од Чачка према Пожеги, којом наноси огромна штета, а коју сви грађани Србије морају платити.
Хвала цркво! Кад видите сломљене, тужне и уплакане, нагазите их још мало, чисто јер им није доста њихове муке. Нигде благости, нигде мира!
Замислите да сам тог дана дошла да тражим духовног оца за себе?! Да сам заиста у великом проблему и да желим само мало утехе и да ми неко каже да ће све бити у реду. Да ли би ме питао колико пара имам као прави приватни психијатар и одредио тарифу?!
Њина дела славиће се до последњег судњег дана,
слава јату бесмртника, мир пепелу великана.
– Знам да немате, па… – шта да поделимо, тата?! Ту беду што си свио негде у дну цегера да звери не нањуше, тај недоглед згаслог погледа, корак што му штап бежи, сате чекања да ти неко исплати „помоћ“, муко моја, купивши ти још дан робије у ономе што ти бахато и срамно називају- животом?!
Храбром јунаку Илији Илићу, добровољцу у српским ратовима, који се са фронта вратио са осам рана и десет крстова, ордена и медаља, маршал Франше д’Еспере нудио је стан и пензију у Француској, а он се захвалио на понуди и вратио се у родни Боровац где је умро у сиромаштву, априла 1938.
Хапшење полицајца Милана Куљанина је хајка од стране криминалаца и криминалних група у полицији, која за циљ има да уклони једног од највећих бораца против наркоманије у Србији.
Ово за портал СРБИН.инфо тврде из Удружења грађана Свети Сава из Лазаревца, који се већ годинама успешно боре да искорене наркоманију са домаћих улица.
Крајње је време да са празних прича (коментара, лајковања…) пређемо на дела и тим немилосрдним евроунијатским зверима, заклетим непријатељима свега Србског и православног, отворено се супроставимо и кажемо одлучно да оставе нашу децу и наше породице на миру. Србијо, имаћеш будућност само ако си спремна да се бориш, зато свим снагама бранимо наше право на нормалан, породичан и традиционалан живот. Мој роде Србски, сабери се и устани данас, да не би сутра остали без деце!
Тог јутра кад је кренуо и поздравио се са родитељима, Зоран се на капији још једном окренуо да подсети мајку да не заборави да храни голубове. До његовог повратка. Прошла је двадесет и једна година а Љубинка још увек храни голубове, као да ће се Зоран однекуд појавити на вратима.
Већ два дана испред жарковачке цркве сусрећем „човека са торбама“. Тако сам га назвала, јер му име не знам. Није ми се представио, иако смо дуго стајали и причали. Долази у цркву на казан, ту прима дневно следовање хране и то је све што ће тог дана појести…
Отац удбаше поведе до јаме. Упита Сретеновић: „Ко је ово урадио?“ Отац му рече имена. Би само да оцу узеше фронтовску карту, инвалиднину стечену на Мачковом камену. И грађанска права. Ми, из благостања стеченог када смо пре рата нашу земљу продали за нови пут, падосмо у сиромаштво. Са јамом ништа не урадише, направише се луди – наставља причу старац. – Остасмо ми сами, са својом истином. Да на Задушнице свеће палимо над јамом. Ко би о страви говорио, одмах би га прогласили лудим или му места међу људима више није било.
Хватам себе како и сам подлежем искушењу да се згражавам над тренутним модама, укусима, трендовима, понашањима итд. Питам се јесам ли се изметнуо у једног од мапетоваца из ложе или стварно видим нешто што ме с разлогом нервира.
“Веровали или не: у аустралијској пустињи Танами, на осамљеном имању, у друштву дивљих динго паса, две деценије живи и ствара антрополог и писац Би Вонгар, Србин са абориџинским именом.”
„Већ је шеста година прошла од последњег купљења овог данка у крви, зато је овог пута избор био лак и богат. Без тешкоћа, нађен је потребни број здраве, бистре и наочите мушке деце, између десете и петнаесте године…“
Ова чувена српска уметница је у париској „Олимпији“ својевремено одржала 72 узастопна концерта на којима су гости биле најистакнутије личности француске културе и политике, играла је у десетак домаћих и дупло више страних филмова, а најпознатију улогу остварила је 1967. године у филму „Скупљачи перја“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…