Како један радник водовода не може да очекује да буде позван на инаугурацију Председника … потпуно је јасно да је Ракић овде био у присуству представника такозване „републике Косово“ чији је и „градоначелник“ што уосталом потврђује и вест објављена на сајту „привременог органа Косовска Митрoвица“.
Србија рачуна на своју омладину која воли своју Србију и не меша је са свим оним што се приказује на ТВ-у. То није Србија, то је само пролазно стање, које ће та иста омладина да, уз Божју помоћ, промени када за то дође време. Наша омладина, наше Србије, која никог не мрзи, али која непоправљиво воли своју Србију и своје српско биће.
Након што се дигла велика прашина око тога да ли Влада Србије планира увођење „привремених мера“ на Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, огласио се министар просвете Младен Шарчевић. […]
Ето зато смо ту гдје смо; зато наше државе, те наша визија будућности и заједништва, изгледају данас као најгора примитивна и кукавичка представа у богатој историји народа. Зато и ми сами представљамо само блиједу сјену борбе и успијеха некад великог европског народа, док их тумачимо као случајне и претварамо у чисте промашаје.
Свака одлука, донета, мимо међународно признатог принципа аутономије универзитета, „разоружала“ би Универзитет у Приштини, јединог преосталог „оружја“, које му је преостало у борби за свој опстанак у односу на доказано неблагонаклоне власти у Приштини и њихову жељу да га, уз правно насиље „интегришу“ у тзв. косовски систем, истргну из јединственог образовног простора и система Републике Србије, и тиме заправо угасе, додаје се.
Кад ноторна „нато-љубкиња“ Јелена Милић хвали Вучићев „дијалог о Косову“ и подржава његов политички легитимитет као апсолутног владара у Србији, онда ту нешто веома смрди (Јелена Милић: „Ja smatram da postoje strukture […]
Светско становништво без националног суверенитета, верских осећања и личног достојанства, безлична маса стоке која је уместо жигом обележена чипом, са плаћањем пореза и такси глобалистима, то је укратко суштина документа Уједињених нација, познат као „Агенда 2030 УН“. Реч је о великој и темељној рестаурацији неофеудализма – са светском елитом у улози нових монарха, локалним кметовима за убирање пореза и „рајом“ чија је једина привилегија плаћање „харача“ глобалистима.
Тирана користи незаконито отргнуту територију Србије као свој трговачки центар. Путем аеродрома „Слатина“ широм света дивергира се албански сканк, руски „Калашникови“, кинески РПГ-7 и европски новац. Тзв. „избеглице“ са Косова дјелују на многим европским аеродромима и помажу у транспорту робе.
Данашња генерација Срба је у прилици да упрегне све своје интелектуалне и друге способности како би сачувала своју државу од процеса распарчавања и распадања. На том путу очувања своје државе треба да се чује одлучно «НЕ» чланству самопроглашене републике Косово у Организацији Уједињених нација, и у свим другим међународним организацијама чије су чланице суверене државе, стављајући до знања тиме да је Косово и Метохија саставни део Републике Србије и да ће то тако и остати.
Гост емисије „Интервју“ био је господин Никола Алексић, извршни директор Еколошког покрета Новог Сада. Еколошки покрет Новог Сада је невладина организација која се већ две деценије на специфичан начин бори против урушавања еколошког система у Србији.
Треба такође подсетити да је и досадашњи, назовимо га „спољни“ дијалог са Приштином који је Вучић водио био све само не то. То је био низ једностраних уступака, очигледно унапред обећаних. Тачи и компанија су добили укидање институција државе Србије, а да држава Србија није добила ништа заузврат. Кад би се Вучић, Дачић, Ђурић, Вулин и компанија оцењивали као дипломате, добили би чисту нулу (у уређенијим државама би већ били бар на доживотној робији).
Лаж је да смо било шта изгубили. Губи се само када се сам одрекнеш својега. И кад сам предаш отимачу своје. Осим Вучића и Дачића и малих Вучића и Дачића ја ни не видим да то неко други ради, а свакако то није и никада неће бити карактеристика Српског народа.
Ми чекамо да нам дође нешто у руке? Па ми смо се једини на овим просторима изборили за своју државу не чекајући никога и помажући свакоме ко се тада ослобађао. Све лаж до лажи.
Генерал се латио тешког задатка да ретушира и улепша слику НАТО у нашим очима и омогући сврставање Србије на западну страну у глобалном односу снага. Зато је ова књига и штампана у за наше услове фантастичном тиражу од 20.000 примерака, док је ниска цена гаранција да ће стићи до читалаца. Да се акција одвија по плану, видљиво је и по томе што се убрзано припремају нова издања, док генерал даје интервјуе новинама и учествује у најгледанијим ТВ емисијама. Није, наравно, Граховац случајно одабран за тако сложен стретагијски задатак.
„Друштвено корисно је бити љубазан према свом народу, према својим ближњима, друштвено корисно је некада слагати како своје ближње тако и свој народ. Међутим, кад лаж прерасте у свакодневицу и кад та лаж има за последицу продају једног народа и продају те земље, и нације, и културе, онда је то већ алармантно стање где сви морамо да будемо будни. Нажалост нисмо, иако нам се дешава све оно што нам се у историји никада није дешавало.“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…