Вучића, Дачића и Недимовића очигледно брину само тривијалне ствари јер, да су одговорни политичари, не би се понашали као да не примећују проблеме обичног народа и муке ратара, воћара и сточара у Србији који ће ускоро остати без свог највреднијег природног ресурса – каже Стаматовић и напомиње да ни по коју цену не смемо да дозволимо да, у бесцење, практично поклонимо пољопривредно земљиште странцима.
Србија ће имати добру Владу, али ће услови бити такви да ви никада нећете бити примљени у ЕУ. Прво, где да вас приме када отуда сви беже, изјавио је ексклузивно за Спутњик Дмитрије Рогозин, потпредседник Владе Руске Федерације.
И на крају можемо само закључити, да се испод ове лукаво осликане маске, указује једино и добро познато злочиначко лице, са крвавом пјеном истргнутих срца јасеновачке, јадовничке, јастребарске, пребиловачке дјеце, нових мученика и светаца рода српског на олтару Господњем.
Сада креће нови циклус. Шћућурени између између Харадинаја и Куртија, два лица исте пошасти, косовски Срби се већ суочавају са последицама погубности такве политике. Тим пре што је једно од, за Шиптаре тзв. „великих питања“, због којих су избори и расписани, и формирање фамозне српске ЗСО. У Куртијевом поимању Бриселског споразума таква опција тешко да је уопште остварљива.
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
Пресуда у предмету Крстић једна је од најважнијих компоненти у политичкој и пропагандној архитектури сребреничке митологије. Као већина саставних делова тог мита, углавном непрочитана Крстићева пресуда је дрски блеф. Рок трајања тог блефа искључиво зависи од самих грађана и њихове спремности да некритички прихвате кривотворену верзију сребреничких догађаја, којом их већ две деценије систематски обмањују.
За Србе Мирослављево јеванђеље није мит. Оно је национални симбол. Темељ опстанка нације.
Ове године, на дан када је војска морала да се повуче са Кошара, коначно је држава обележила тај дан. Најзад је држава јавно, пред целом Србијом и светом, оним делом који је хтео да чује, јaвно признала да се до сада стидила ВАС, који сте јој поклонили највредније што сте имали, своје животе.
Избор Ане Брнабић је директан удар на наше национално достојанство, славну српску историју и етички кодекс који нас је вековима држао и одржао. Стога је наш апел упућен и црквеним велиокодостојницима да буду достојни својих предака, јер је Српска Православна Црква, као носилац српске државности, била, и остала, она која опомиње, усмерава и крепи народни дух када је најтеже.
Кад је Калигула намерио да именује свог омиљеног коња за конзула, то је било зато што му се могло. Споља гледано, исто важи и за Александра Вучића, сад кад је објавио свој избор за новог мандатара.
Не може се градити срећа једног дела српког народа на несрећи другог дела српског народа, а то су Срби са Косова и Метохије, којима се одређује судбина да треба да живе у независном Косову.
Гост емисије „Интервјуи”, у продукцији медијске куће „Центар” био је др Бабкен Симоњан (Јереван, 1952) је јерменски песник, есејиста, преводилац, професор Универзитета и почасни конзул Републике Србије у Републици Јерменији.
Српски образац, очишћен од дезоријентишућих утицаја, не смије да се заснива на односу учесника према империјалистичким идеологијама и њиховим носиоцима, него искључиво према стубовима српског интереса. Дакле, добар је био онај Србин који се борио за Српство, лош је био онај који није. Није ко се храбро борио, него ко се за шта борио.
Политика је последњих деценија постала „куплерај“, институције не постоје и друштво мора поново од темеља да се сагради, рекао је глумац и редитељ Радослав Рале Миленковић. Неизвесност око прикупљања подршке за формирање владе показује дилетантизам политичке елите и последица је несавесности.
Друштво мора поново од темеља да се сагради, сматра Миленковић, да се поново „форматира диск“, како бисмо имали некакав систем вредности у људској мери. „Ово нема људску меру“.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…