Један од стратешких циљева данашње ЕУ јесте наметање „гендерске равноправности“, што, како се показало у пракси, не значи никакву борбу за нечија наводно угрожена права, него значи наметање целом друштву ЛГБТ идеологије. После бомбардовања неонацистичког НАТО пакта 1999. године и петооктобарског државног удара који је уследио, почела је са убрзаном применом „гендерских“ закона, мноштво како владиних тако и невладиних организација финансираних од стране европских „гендера“ (десетине милиона евра је уложила ЕУ у ширење ове изопачене идеологије), на државном нивоу пропагирају гендерску идеологију са залагањем озакоњења „гендерског идентитета“.