Марти нарочито истиче да када су у питању злочини, принцип компензације не сме да буде прихваћен, нити да постоји. Изгледа да таква логика и принципи не важе, када је у питању наш „про-српски“ председник Борис Тадић- Сећате се како је током његове недавне посете Хрватској (једне од његових безбројних „емотивних“ посета тој „геноцидној државној творевини“ у чије су темеље узидане кости преко милион зверски уморених Срба) изјавио, не трепнувши- Да ми Срби морамо да заборавимо прошлост…

Не каже се случајно да ће онај коме је скупо да издржава своју војску, на крају морати да издржава туђу. Ко се не радује повратку из Хага једног Србина којем, уз све напоре и притиске, није могла бити написана осуђујућа пресуда, биће принуђен да дочекује албанског премијера и да му овај усред Београда говори о независном Косову као о „реалности са којом Србија треба што пре да се помири”. Ко је мислио да је Косово испричана прича и затворена страница, коју треба што пре заборавити зарад светле европске будућности, доживео је да му Косово и велика Албанија дођу на ноге и гурају прст у око усред Београда. Ко није сачекао Шешеља, дочекује Раму.

Критика се пре свега упућује Американцима, за које се каже да је њихов интерес (и учешће) у формирању косовске владе чији чланови су постали готово ексклузивно терористи ОВК, резултирало у директно америчко саучешниство у прикривању ових монструозних злочина…. „Ситуација, како смо нагласили претходно, је потпуно уништила сваку перспективу расветљавања албанских злочина,нарочито у случајевима где су постојале индикације да су та злодела починиле особе на власти, или особе њима блиске.“