„Осамдесет година је дуго времена. Џон Мекејн је имао добар, дуг живот, добио много унучади, омогућио да великом броју људи касетне бомбе разнесу утробе. Сад може да се опусти… Може да умре као поносан, срећан човек. И треба. Још колико јуче…“
Мислим да се одговор на ово питање може дати из уста др Паула Мејера који је 1962.год. приликом увођења присилне вакцинације изјавио следеће: “Тешко је убедити јавност да је нешто добро. Због тога је најбољи начин одлучити шта је најбоља одлука и након тога је не доводити у питање, нити износити сумње у јавности или изложити јавност отвореној дискусији о проблемима“.
А из уста нашег Уставног суда очекујемо одговор на питање, да ли је граница између нас и државе наша кожа или живимо у концентрационом логору?
Изгледа да је сцена за геноцид била постављена прије него што је рат и почео. Када је послије рата установљено да је број жртава неупоредиво мањи и реципрочан, Хаг је нашао рјешење у промијени дефиниције геноцида и додао категорију „удружени злочиначки подухват“ која је ранија коришћена једино у суђењу мафији. На основу погрешних премиса било је могуће извести конклузију да је сваки Србин геноцидан. Било је довољно и да се само у једном случају пресуди геноцид, па да исту квалификацију преузме и Међународни суд правде и да за геноцид буде оптужена држава Србија.
Ако су претходна разматрања утемељена, у вези са пресудама МКТБЈ за Сребреницу то носи бар следеће импликације. Ретроспективно, тимови одбране свих оптуженика правоснажно осуђених за геноцид или у очекивању такве правоснажне пресуде (предмет Караџић) без одлагања треба да захтевају ревизију стандарда доказивања по тачки која се односи на геноцид, у складу са применом строжијег и прикладнијег критеријума, који је артикулисао МСП. Проспективно, тим одбране Младића, коме пресуде још није изречена, мора унапред захтевати то исто.
Имали смо већ довољно искуства са „братством и јединством“ заснованом на прећуткивању истине, и знамо како се то завршило. Једноставно са лажима не може да буде помирења. А ни са онима који их свесно сеју.
ВЕСТИ из 2016. и објашњење КО СУ ДВОЈИЦА ИЗ ГВАНТАНАМА које је Вучић „прихватио у Србију“!
С обзиром на то ко су та два притвореника које је Вучић довео у Србију директном линијом са паклом (Београд-Њујорк отвореном пре извесног времена), веома је јасна та одлука да Србију буквално таргетира као мету џихадиста. То шта они причају је прича за малу децу и већ давно испричана медијска манипулација. Докле ће, е то се не зна – ваљда док то народ Србије дозвољава.
Агресије против Југославије, Либије, Сирије, Авганистана и Ирака, као и претње упућене Ирану, Северној Кореји, Русији и Венецуели представљају делове једног те истог рата. Свако ко последњих двадесет година није провео закључан у ормару, или чију плату непосредно или посредно не плаћа Империја хаоса, засигурно може да схвати у чему је стварни „проблем“
Опасно се заљуљала конструкција лажи о „српском геноциду“, кад се сруши, а хоће, биће ту много смрада и блата, међународнога, али и српскога, као „антифашистичког талога“ несташних делатника из бројних НВО, који већ више од четврт века упорно доказују „српски фашизам“, а помажу им британски, француски, немачки, амерички, хрватски, муслимански, и нарочито ватикански стручњаци, онако потихо из сенке, што они сами кажу „sub rosa“, али ипак сви иза себе остављају смрдљив траг лажи коју неће моћи избрисати, чак ни учешћем мирољубивог NАТО и антифашистичке ЕU.
Насупрот хибридном креирању догађаја који се у том оквиру и тим квалификацијама никада није догодио, насупрот инсистирању стварања медијске илузије да су Срби агресори који су починили најтежи злочин након Другог св. рата, насупрот инсистирању стварања аутошовинистичке платформе где једино Срби сносе кривичну одговорност, политичку и архе – кривицу за службену лаж политичко-либералне Западне олигархије, стоји – истина. У то име, на помен злочина у Сребреници, једино логично питање је: О којој је Сребреници реч? Сребреница може бити једино метафора за злочине над Србима, и метафора за геноцид над истином.
Велика је заблуда веровати да промена у државно-правном питању не повлачи далекосежне промене у много мање уочљивим садржајима свакодневног живота. Јер, оно што промену у пресудним питањима уопште чини могућом и дуготрајном, ако не и неповратном, свакако је промена културне подлоге која се остварује низом различитих мера: чије је средиште један друштвени инжeњеринг који се одвија из дана у дан.
„Говори се о томе да је у Африци за миграцију у Европу већ припремљено минимално неколико милиона људи. Због тога што је реч највећим делом о муслиманима, чија је култура неспојива са европском, не верујем да је могућа њихова асимилација“, рекао је Земан. Када погледате историју Европе био је то, у ствари, непрекидни рат са муслиманима. /…/
Управо је то Србија доживела на сопственој кожи, између осталог и на Косову пољу – тврди Земан, говорећи о мигрантском притиску на Европу.“
“ГМО храна је правилник за спровођење геноцида над човечанством. Србија има само један проблем, то је издаја, ако ту издају решимо све остале проблеме за 24 сата можемо да решимо! Да би спасили од ГМО пошасти морамо да спашавамо нашу пољопривреду генерално!”
Антиглобалистички активисти као што су и најавили почели су протесте под називом „Г-20 Добро дошли у пакао“ за које хамбуршка полиција страхује да би могли да постану насилни. Синоћ се окупило неколико […]
Да ли је Ушаков само констатовао реално стање, где је јасно да од ЕУ интеграција у скорије (а и не тако скоро) време нема ништа, наговестио неко дубље сазнање о правим намерама врха власти Србије, или најавио активнију улогу Русије у нуђењу реалне и опипљиве алтернативе (није ли можда долазак Дугина на Видовдан и његова опширна и детаљна предавања и интервјуи о предностима чланства у Евроазијском савезу и ОДКБ-у прва конкретизација тог новог, одлучнијег метода руског ангажовања у Србији?) – остаје отворено питање.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…