Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након премијере у Новом Саду постављена је и у Руском дому у Београду, Апатину, Великом Градишту, Великој Плани, Бањалуци, Требињу, Дервенти, Источном Сарајеву, Бијељини, Приједору, Козарској Дубици и још неколико градова Српске и Србије. У иностранству, изложба је постављена у Њујорку, Филаделфији, Лондону, Лестеру, Кишињеву, Ослу и Берлину.
Недалеко од Косова све озбиљније се згушњавају облаци агресије против суседа. Из тога ће изнићи доста драматична представа о будућности Балкана. И другачија представа просто не улази у главу, после недавне изјаве Хашима Тачија о спремности Косова да уједини све рејоне који говоре албанским језиком у околним земљама. То већ не говори улични лоповчић, него руководилац велике криминално-државне групације.
За двадесет година, ветерани из мисија НАТО у Авганистану, Босни, на Косову и Ираку, разболели су се од последица коришћења ове врсте оружја. Захваљујући административним и грађанским судовима – а цифре које је прикупила Војна Опсерваторија, чији директор је Доменико Леђеро, бивши пилот ваздухопловних снага, прецизне су – донете су већ 43 компензацијске пресуде. А од тог броја, њих 13 су већ правоснажне.
Колико год да је Србија данас у тешкој ситуацији, најгоре је прошло деведесетих. Запад ће се смањивати, а Русија расти. Слободни свијет ће јачати. А онда ће Шиптаре и топонимске нације чије су државе у границама које је ослободила србска војска, историја избрисати као и све слуге и полтроне до сада. Вријеме сваког стави на своје мјесто.
Вучић је у изјави за медије у Брду код Крања рекао да је заједно са македонским председником Ђорђом Ивановим разменио „тешке и оштре речи са албанским представницима“, али да је и то боље него да се такве ствари пренесу на улице. Председник Србије је рекао да не памти тако оштру и тешку дискусију са Хашимом Тачијем, али да је, заједно са Ивановим, „недвосмислено показао шта је истина у понашању људи из Приштине и заговарању велике Албаније“.
Двојица потпредседника влада отворила су и привредни форум, на коме поред привредника из више од 40 држава учествује и 20 компанија из Србије, углавном из области пољопривреде и прехрамбене индустрије.
С обзиром на то да је специјални гост сајма, Србија ће имати највећи павиљон од свих држава учесница, где ће на простору од 500 квадратних метара бити представљени привредни и туристички потенцијали, као и елементи традиције и културе наше земље.
3. ЈУН – МЕЂУНАРОДНИ ДАН СВЕСНОСТИ О ЖРТВАМА ВАКЦИНАЦИЈЕ РОДИТЕЉИ У СРБИЈИ ОБЕЛЕЖАВАЈУ ПРОТЕСТОМ!
ЕФБВ (Европски Форум за Безбедну Вакцинацију) је прошле године прогласио 3. јун за Међународни дан свесности о жртвама вакцинације, а ове године, у Србији ће се 3. јун обележити протестним скупом у месту и покрету. Истог дана протестоваће родитељи у Словенији, Италији, Француској, Енглеској, Ирској, Пољској, Чешкој, Шведској, Италији…
ЛИНК ка овој студији позива се на сјајне научнике, и реците им да то врло има смисла, јер сте разумели студију, знате шта „значи рецензија“ и да та „рецензија“ студије чврсто научно доказује да вакцине не само да изазивају аутизам, изазивају и многе друге хроничне болести, од којих су неке наведене у овој СТУДИЈИ.
Русију не може да не забрињава приближавање војне инфраструктуре НАТО-а њеним границама, рекао је руски председник Владимир Путин на Међународном економском форуму у Санкт Петербугу.
Путин и Додик састали су се на маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу, наводи агенција Тасс.
Душан Дунђер је доктор наука и међународни експерт и власник прве приватне фирме за обезбеђење у Србији. Све до скоро је избегавао да се појављује у јавности, једним делом због природе посла којим се бави, другим делом због своје личне скромности.
Хоћу да кажем нешто веома једноставно: стање у Србији је такво да је питање до када ћемо издржати. Ми смо народ који је стављен у резерватске услове Индијанаца и Абориџина, са циљем да изумре. Јер, Империји Вашингтон–Брисел треба овај простор, а не треба му домаће становништво.
Реч је о делу „Празнични минеј“ из друге половине 13. или прве половине 14. века, коме се после нацистичког бомбардовања Србије изгубио траг све до 1961. године.
Танке границе које „политички коректна јавност“ дефинише као „некоректан говор“ с једне стране, и „говор мржње“ с друге стране, убрзано се бришу. Страх од слободног изражавања постаје толико јак да ће законске санкције убрзо постати непотребне.
Човек или оно што ће од њега остати, или настати новим новим кодирањем и програмирањем ума – сам ће себе спречавати да слободно осећа, мисли или говори.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…