Приштински „министар унутрашњих послова“ Скенер Хисени изјавио је да је „захтев Косова” за пријем у Интерпол узет у разматрање и увршћен у дневни ред. Хашим Тачи је најавио да ће Приштина током 2017-те тражити пијем и у Савет Европе и у Унеско.
Приштински „министар унутрашњих послова“ Скенер Хисени изјавио је да је „захтев Косова” за пријем у Интерпол узет у разматрање и увршћен у дневни ред. Хашим Тачи је најавио да ће Приштина током 2017-те тражити пијем и у Савет Европе и у Унеско.
„МОЖДА ЋЕТЕ МОРАТИ ДА СЕ СКРИВАТЕ И МЕСЕЦ ДАНА ИЛИ ДА СЕ НЕГДЕ ПРЕСЕЛИТЕ“ „Осмислите план понашања своје породице у ванредној ситуацији. Чланови породице у моменту удара могу бити на различитим местима, […]
Садашње стање ствари у Европи није случајно, то је логична – и завршна – фаза процеса који је започео с модернизмом и одбацивањем традиције. Европа без своје традиције више није Европа, него Анти-Европа.
Оштећено срчано ткиво могло би ускоро да се зацељује вештачким – то је пројекат на којем на Институту за биоинжењеринг у Торонту ради др Милица Радишић (41), научница пореклом из Србије.
Ипак, у целој причи име и нешто добро. Маске су коначно пале, и то у мање од два месеца. Да је Александру Вучићу стало до суверенитета земље, он је још увек довољно моћан да спречи ову лакрдију. Будући да се није огласио о овом питању, USAID ће одредити ко ће с америчким новцем ”искоренити корупцију и спровести политичке реформе у земљи”. У мање од два месеца је све прилично јасно.
Шта рећи нашем народу? За разлику од тог, финског народа, о којем ова књига говори, он је у својој прошлости био уистину величанствен. Али као што се и са појединцем у животу може да деси и дешава, он је као народ, кроз објективне и субјективне морално-социјалне ерозије пао данас у свеукупну кризу свога бића. Зато је њему једно једино на потребу: да нађе себе у ономе што је некад био, и са те основе да крене напред у светлу будућност.
Наставни програм „It`s All One Curriculum“ који такође промовише Међународно планирано родитељство показује вишеструке манипулативне тактике које се користе у CSE да се деца индоктринирају и сексуализују. Као и код већине CSE програма, и овде имамо паметно сакривене: право на абортус, образовање о сексуалном уживању, маскирају се кроз људска права, кроз образовање о родовима, сексуалном и репродуктивном здрављу.
При ближем разматрању норми како МТБЈ, тако и МРМКТ, очигледно је да ни једна норма није нарушена: ни материјална, ни процесна! То јест, тврдња тужилаштва је фалсификат. Тужилаштво је незадовољно пресудом и просто је „прогласило“ кршење права!
Два милиона православних се поклонило овом часном ребру са нечасним поводом. А боље је то протумачити овако, два милиона је насјело на обману вођену од самих пастира.
Поклонили су своје најчистије емоције једном планираном пројекту који за циљ има привођење православних пред олтар Рима.
“Ми као врста имамо могућност да наставимо да развијамо своја тела и мозак на здравој узлазној путањи, или можемо да пратимо западни пример последњих деценија и намерно отрујемо наш народ генетски модификованом храном, фармацеутским производима, вакцинацијама и брзом храном која би требала бити класификована као опасна дрога која ствара зависност.“
“Морамо се борити против овога. Физички и интелектуално онеспособљено становништво није у нашем интересу.“
Ове године су наступили следећи позвани гости: Svätoslav Hamaliar (Република Словачка), Mgr. Ratko Sudecký (Република Хрватска), Peter Hoffmann (Република Словачка), Patrik Mago (Република Словачка), Ing. Mojmír Mišun (Република Чешка), Blanka Růžičková (Република Чешка), Miloš Zverina (Република Словачка), Dr. Emil Páleš (Република Словачка), Radovan Masár ( Република Чешка), Mgr. Art. Tibor Eliot Rostas (Република Словачка).
„У последњих неколико година, имамо много тога започетог и учињеног. То се односи и на војно-техничку сарадњу, као и нашу помоћ у залихама оружја и војне опреме. То се односи, наравно, и на војну сарадњу, заједничке вежбе, размену делегација, не само на нивоу високе команде, него и на секундарном нивоу и нижем нивоу“, нагласио је министар Шојгу.
Уз све речено, пажљивом читаоцу неће промаћи колико нас је волела Ребека Вест, можда више него ми себе. Била је опчињена нама. Србија је била њен изгубљени рај. У вртлогу данашњих превирања и многих предрасуда према Србима и Србији, ова књига дође и као мала утеха и заклон.
„Премда те држе већим и снажнијим од других, свеједно нико не трпи туђинца за господара. Пријећи ћеш Тану [Дон], па ћеш спознати ширину простора којим се протеже. Словене ти никад нећеш покорити. Наше ће убоштво бити брже од твоје војске која са собом носи плен многих народа, а кад будеш веровао да смо далеко, угледаћеш нас у свом шатору. Истом брзином прогонимо и бежимо.“
Коментари читалаца…