Категорија: ВЕРА

СРБИ У АЛБАНИЈИ: Древни српски извор пресахнуо није

By on • ( 4 коментара )

Живимо у времену великих искушења и малених људи. Ову реченицу вјероватно би написао сваки идеалиста прошлих цивилизација. Српски народ је од када се памти ишао крсном стазом. Неслога и издаја најтеже су га рањавале, душу му тањиле, али је имао Богом вазда понеку миомирисну душу од подвига и витештва, да га исцјели, оснажи и обнови.

Држава и црква су одлучиле да тргују Косовом, а Артемијеве ставове прогласиле за јерес!?

By on • ( 8 коментара )

Владика Артемије је, уз патријарха Павла, био најомиљенији монах у народу. Веровао је и залагао се да Косово и Метохија никада неће остати без Србије. Међутим, недуго после бомбардовања и окупације јужне покрајине, владика Артемије се озбиљно супротставио покушају да српски средњевековни манастири постану косовско, читај албанско, наслеђе, и одупирао се амбивалентној политици коју су према Косову водили власти у Београду и врх СПЦ. Чаша жучи се прелила када се јавно супротставио потпредседнику САД Џозефу Бајдену да посети манастир Високе Дечане без његовог благослова. То нису могли да му опросте ни чланови Сабора СПЦ, а ни власт на челу са Борисом Тадићем.

ПОБЕДА И ВЕЛИКЕ И СВЕТЕ РУСИЈЕ НА ИЗБОРИМА

By on • ( 3 коментара )

Јединственом потврдом на модерном ”народном сабору”, овај Божији и национални изабраник наставља пут сведочења – као сведок вере, истине, Русије, православља, слободног света… 
Због тога ови избори нису никакав пример ”демократије”, већ саборности, и у себи носе јасну и недвосмислену, сакралну димензију (борбе Добра са Исконским Злом, Истине са Оцем Лажи).

Зоран Чворовић: СПЦ лишена Предања и идентитета постаје лак плен

By on • ( 1 коментар )

Покретачи промене Устава СПЦ сматрају да уколико престану да Православље изједначавају са Српством, да ће код антисрпски настројених становника Балкана нестати психолошка баријера. На тај начин би мисија Цркве, наводно, постала делотворнија

Папске посјете – право планетарног патернализма (2)

By on • ( 1 коментар )

Дозивање Ватикана је дозивање несреће, сукоба и ратова. Нема земље и народа у којима присуство ватиканске политике није било посредни и непосредни инспиратор немира и кравопролића.

Папске посјете – право планетарног патернализма (1)

By on • ( 1 коментар )

Поред политичара, који знају мало или нимало о православљу као и о последицама сарадње са римокатолицизмом, у кампањи папске посјете учествују и поједини православни пастири што кампањи даје пилатовски карактер прања руку од вјерске одговорности правничким оправдањима.

Духовна трпеза: Зорица Пелеш о Проти Стевану Димитријевићу (видео)

By on • ( 1 коментар )

Био је професор у Скопљу и Солуну, ректор Призренске богословије, затим редовни професор историје српске цркве на Богословском факултету Универзитета у Београду од 1920. до 1936. године. Био је први декан Богословског факултета. Такође, био је професор четворици патријарха: Варнаве, Гаврила Дожића, Германа и Павла.

Затворен Храм Васкрсења Христовог у Јерусалиму

By on • ( 3 коментара )

Како преноси атински портал orthodoxia.info поглавари три хришћанске Цркве у Јерусалиму, Патријарх Јерусалимски Теофило III, Римокатолички Франћеско Патон, и Јерменски Патријарх у Јерусалиму Нурхан Манугијан донијели су заједничку одлуку да затворе Храм Христовог васкрсења у Јерусалиму до даљњег.

Смисао истребљивања Срба у Херцеговини на крсну славу – прије педесет година и данас

By on

Геноцид Срба на крсну славу у Херцеговини саставни је дио геноцида над Србима и православним народима у цјелини, а који вјековима врше ватиканске клерикалне струје за које у овом последњем рату велики дио „прљавог посла“ обављају фундаменталисти исламисте Алије Изетбеговића. Процеси католичења и исламизације, као облици уништавања Срба, на просторима Херцеговине, дједовине Светог Саве, датирају неколико вјекова, а нажалост и данас трају, можда интензивније и бескрупулозније него икада.

Подсећање на 13. и 14. фебруар 2010. – Истина о смени и прогону Владике Артемија

By on • ( 2 коментара )

14. фебруара, по благослову Владике Атанасија, све манастирске капије биле су затворене за „Артемијеве монахе”. На главном улазу су били постављени дечански монаси и полицајци у цивилу. Иза њих су стајали војници КФОР–а, наоружани до зуба. На самом улазу зграде епископије су стајали војници КФОР-а  под пуном ратном спремом.