Србија коју сањам је Србија коју волим, и баш она убија сваку љубав за Србијом у којој живим! Србија коју сањам била је поносна и слободна и увек је као таква и упркос свему опстајала, а она у којој данас живим никада до сада у читавој историји није постојала!
Србија коју сањам нема ништа заједничко са данашњом Србијом, чврсто везаном у ланце тоталне али лажне слободе!
Намерно је укратко дата структура ОУН, како би смо се осврнули на то како је та и таква стриктура утицала на рад ОУН и да ли ће таква структута бити њен гробар. Одмах након стварања такве структуре, избиле су неке пртивуречности у плановима великих сила. Та структура је настала у једном заносу након победе над фашизмом. Додуше, те противуречности великих сила су за неко време остале у другом палну да би се у одређеним моментима насушних потреба политике потпуно јасно манифестовале.
Екуменисти, паписти, Степинчеви викари и Алојзијеви блаженици – још нису из јаме ни извађене свете мошти монаха Стефана из манастира Будисавци у Метохији, а ви сте имали храбрости и образа да перете руке главном жрецу ватиканске Изидине Ложе!
„Осамдесет година је дуго времена. Џон Мекејн је имао добар, дуг живот, добио много унучади, омогућио да великом броју људи касетне бомбе разнесу утробе. Сад може да се опусти… Може да умре као поносан, срећан човек. И треба. Још колико јуче…“
Емисија „Инфоратници против НСП“
Гости: Миодраг Зарковић и Горан Лучић
Аутор и водитељ: Биљана Ђоровић
Готово свакодневно вакцинални ревнитељи из једних дневних новина, поводом пада обухвата вакцинације ММР вакцином, узбуњују јавност и шире хистерију насловима попут: „Претња коју не смемо дозволити“, „Ако се родитељи после овога не опамете онда нам стварно нема спаса“, „Због живота ове деце морате вакцинисати своју“.
Покушавајући да Србима са Косова и Метохије утерају страх у кости како би придобили макар нечију подршку, Вучићеви јуришници су током кампање за последње сепаратисичке изборе на сав глас истицали како „једино Српска“ може да спречи оснивање такозване „војске Косова“ као једне од највећих пошасти. Заправо, и нису много слагали, бар не у суштини.
Рекли су да могу, али не и да ће то урадити. А да ли ће? Не, наравно да неће…
ЕУ је у предности јер поседује новац и моћ. Срби су у лошијем положају јер у својим редовима имају оне који би за новац и моћ издали не само све своје него и саме себе. Да им душу затраже продали би је за дневницу најамног радника и то половину од минималне. Све то би представили као свој лични успех. И то је „квака“ којом се отварају врата пропасти кроз која дува хладни германски северац.
Ја бих да се са Вама нешто нагодим. Прођите београдским Теразијама када је на њима највећа множина народа, па упитајте тај врли свијет да ли знају гдје је село Јадовно и шта је засновано надомак њега у буковим шумама Велебита 1941. године? Ако пронађете њих троје који знају јасан одговор, даћу Вам шта пожелите!
Велеиздаја, како и наш српски Устав каже, није никаква „храброст да се нешто каже“ већ криминални чин за који је запрећена најстрожа могућа казна која би Вама морала да буде изречена. Као и свима онима који су учествовали у прљавој игри велеиздаје Србије. Чак шта више Устав налаже свим службама безбедности да одмах будете заустављени у томе и да будете приведени правди. Они који то данас одбијају да учине на списку су за процесуирање због издаје одмах иза Вас.
Дечји логори, логори смрти за српску децу у Независној Држави Хрватској јесу најмонструознија места за уништавање младости и будућности једног народа. И сви концентрациони логори у НДХ. Они ни по чему не заостају по ужасима које је јеврејски народ претрпео у нацистичкој Немачкој широм Европе у току Другог светског рата. Холокауст је страшна реч од којег сваког Србина подиђе језа! Ми, Срби смо то увек и одувек разумели, јер знамо кроз векове шта је геноцид и онда, када се цео свет уроти против вас. То се српском народу десило и 1999, у новијој, глобалистичкој историји.
Мислим да се одговор на ово питање може дати из уста др Паула Мејера који је 1962.год. приликом увођења присилне вакцинације изјавио следеће: “Тешко је убедити јавност да је нешто добро. Због тога је најбољи начин одлучити шта је најбоља одлука и након тога је не доводити у питање, нити износити сумње у јавности или изложити јавност отвореној дискусији о проблемима“.
А из уста нашег Уставног суда очекујемо одговор на питање, да ли је граница између нас и државе наша кожа или живимо у концентрационом логору?
Ако су претходна разматрања утемељена, у вези са пресудама МКТБЈ за Сребреницу то носи бар следеће импликације. Ретроспективно, тимови одбране свих оптуженика правоснажно осуђених за геноцид или у очекивању такве правоснажне пресуде (предмет Караџић) без одлагања треба да захтевају ревизију стандарда доказивања по тачки која се односи на геноцид, у складу са применом строжијег и прикладнијег критеријума, који је артикулисао МСП. Проспективно, тим одбране Младића, коме пресуде још није изречена, мора унапред захтевати то исто.
Имали смо већ довољно искуства са „братством и јединством“ заснованом на прећуткивању истине, и знамо како се то завршило. Једноставно са лажима не може да буде помирења. А ни са онима који их свесно сеју.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…