Категорија: Горан Лучић Ђурица

Инфоратници: Утисци из Русије са 150. конгреса Свесловенског савеза (видео)


„… Ми заиста можемо васкрснути. И ако се окренемо на праву страну, гдје смо се увек окретали, овај народ може преко ноћи постати домаћин у својој кући, од слуге у својој кући. Ја верујем да ће то тако бити. “ (Горан Лучић, један од чланова српске делегације на 150. конгресу Свесловенског савеза)

Из Новог Сада нам долази „нова благовијест“ – антијеванђеље по антихристу!


Извјесно је да је Грејсон Пери болестан, да се неизљечиво лијечи и да своје ишчашење духа приказује као шарени халуцинативни дизниленд, како би га свако јутро лакше пронио кроз нови дан.
У Нови Сад допремљено је 6 његових таписерија, које су врло пажљиво посложене у низ антијеванђеља и дио су иконостаса „нове религије“. (њихове фотографије су наведене у прилогу овог текста)

Ариље – стари бедем Православља и нови велики духовни бедем против јереси екуменизма


Ариље, иако мало у физичком оквиру, одвише је важно српској држави, а данас је и њен велики духовни бедем. То је заиста српски краљевски и духовни Ахилопољ. Старо владичанско трониште и митрополитска митра.

Има ли већег ругла од Србина у безакоњу, и љепше славе Господу од Србина у закоњу!


Пише: Горан Лучић-Ђурица 30.3.2017. Погледајте данашњу Србију и њен српски народ који се у општем њеном расулу и са владавином најгорих претворио у ругло међу народима, на поругу свом његовом окружењу. Србија […]

Нек` остане помен у времену да је једна Српкиња, Херцеговка остала велика у муци и претрајала на страшном Косову!


Бака Смиља Бајчетић (86 година) до данас је једина Српкиња у селу Доња Плешина, у општини Урошевац, која је остала на својој очевини. Не жели напустити српско Косово!

Цариградски екуменисти и грчка полиција поново пријете насиљем монаштву Светог манастира Есфигмена Атонског


Но најгори прогонитељи Православља су постали сами бивши православци. Екуменистичка јерес поткупљена огромним сумама прљавог новца не преза ни од насиља, ни од клевете, злоупотребе државе и механизама републике као народне воље.

Горан Лучић-Ђурица: Под пиргом Светог Саве…


А онда када смо из магле избили тачно на капију Русика и под пирг Св. Саве, био је то празник у души!

Обузео ме је тихи мир, радост неке чудне наде и понос сусрета са једним од судбинских мјеста за српски народ и сву нашу духовност! Ступили смо на капију на коју је стигао Растко, а кренуо Сава.

Ништа тако јасно не указује на духовно здравље (болест) нашег народа као имена људи, села и градова


Онај ко је именовао ово село у камену, био је заљубљен у свој народ, своју земљу и своје небо. Сад разумијете колико љубави има око камена, када је претекне и да се извори обасипају њежношћу!