ЕУ је у предности јер поседује новац и моћ. Срби су у лошијем положају јер у својим редовима имају оне који би за новац и моћ издали не само све своје него и саме себе. Да им душу затраже продали би је за дневницу најамног радника и то половину од минималне. Све то би представили као свој лични успех. И то је „квака“ којом се отварају врата пропасти кроз која дува хладни германски северац.
Велеиздаја, како и наш српски Устав каже, није никаква „храброст да се нешто каже“ већ криминални чин за који је запрећена најстрожа могућа казна која би Вама морала да буде изречена. Као и свима онима који су учествовали у прљавој игри велеиздаје Србије. Чак шта више Устав налаже свим службама безбедности да одмах будете заустављени у томе и да будете приведени правди. Они који то данас одбијају да учине на списку су за процесуирање због издаје одмах иза Вас.
Прострујала је вест о педесетак Срба који су положили заклетву фамозној „републици Косово“, творевини изграђеној на крви њиховог народа. Ипак, понешто је остало недоречено. Одакле тамо високи функционери Српске напредне странке?
Главни фактори који покрећу на прикључивање радикалним групама су разочарење у рад кључних косовских власти, осећај изолације, криза идентитета, екстремистичка индоктринација, незапосленост, сиромаштво, слаб систем образовања, корупција у институцијама, недостатак организованих активности за младе, као и друштвена стигматизација конзервативних верника… Такорећи нема фактора који би се супротставио растућој популарности радикалног Ислама.
Медији су јуче истовремено пренели поруку Марка Ђурића да Србија никада неће одустати од КиМ, и прећутали вест о првом клањању муслимана у северном делу Косовске Митровице од окупације КиМ 1999. године.
У Народном музеју у Смедеревској Паланци постављена је и у уторак отворена изложба фотографија Ивана Максимовића под називом „Косово, не/стваран живот“.
„Куриозитет је да је садашњи председник Репубилке Србије а ондашњи премијер у договору са Хашимом Тачијем отварао објекте у српским срединама које је изградила сепаратистичка власт у Приштини, представљајући грађанима Србије да је то учинак његове Владе“.
Они су Срби који живе на Косову и Метохији. Иако протерани из својих станова из једне од зграда на ободу Грачанице, не спадају ни у групу расељених, ни у оне интерно расељене. Јер њих нису протерали Албанци, њих су протерали Вучићеви људи, чланови „Српске листе“.
Квази – избори одржани 11. јуна на Косову и Метохији, јавности су представљени као судбоносни и од животног значаја за српски народ на КиМ, а заправо је потпуно супротно што је и објаснио саговорник КМ Новина, Добросав Добрић.
„Иако су то исте личности у питању, иако се тако крши Устав Србије, ипак ће то бити сусрети – „два председника“, и тако ће изгледати као да преговоре воде „две државе“. Циљ Запада је да што пре заокружи лажну државност тзв „републике Косово“ а знају да ће тешко моћи да нађу некога ко би издају спроводио тако послушно као Александар Вучић“ каже Божовић за КМ Новине.
Окупација Косова и Метохије 1999. године, и немачких трупа у овом случају, остаће запамћена по злу и суровости. Међутим, суровост и лаж подржани су редом од западних медија чија анти-српска кампања траје до данас.
Срби са Косова и Метохије се осећају поражено и немоћно. Безнађе које је готово преовладало понајвише долази од представника српске власти из Београда која све што чини, чини у корист шиптарских сепаратиста са КиМ. Тако су и ови избори, расписан од власти такозване „републике Косово“ представљени као „покрајински“ што никако то нису били нити могу да буду.
Изгледа да многима у Србији ни мало није било јасно шта се јуче дешавало на Косову и Метохији.
Такозване „парламентарне изборе на Космету“ расписала је непризната „скупштина“ албанских сепаратиста са Косова и Метохије. Та и таква „скупштина“ не признаје никакву надлежност Владе Србије, па се она због тога и не може назвати покрајинска ни њихови „избори“ – покрајинским. Како би то уопште могло и да буде ако се на тим „изборима“ кандидују Хашим Тачи и Рамуш Харадинај?
Морам да признам, да сам унапред знао и које ће име понети новорођенче и то тако што је Свети владика Николај Велимировић на ову тему писао пре нешто мање од једног века па ћу га овде само цитирати:
„У историји српској забележена су имена три издајника, сва тројица са именом – Вук.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…