Данас у Србији, радити свој посао, значи слушати шта нареди власт. За бољи ручак, мораш бити чувар логора.
Ипак, идеја о слободи траје дуже од сваког варења.
Зато је потребно само да родитељи раде свој посао…
За мигранте се, у вишејезичном водичу за имунизацију и Немачкој наводи да је вакцинација необавезна и да свако може након разговора са лекаром да исту одбије или прихвати.
Боље мигрант у Немачкој, него Србин у Србији.
– Да ли је лезбо-феминистичко деловање преко невладиних организација, а кроз државне институције довело да распламсавања рата у породицама?
– Зашто је све више убијених жена од када их исте институције „штите“, а тога готово није ни било док су жене биле „малтретиране“ у патријахалним породицама?
– Постоје ли у Србији жене које су убиле своје мужеве ?
Готово свакодневно вакцинални ревнитељи из једних дневних новина, поводом пада обухвата вакцинације ММР вакцином, узбуњују јавност и шире хистерију насловима попут: „Претња коју не смемо дозволити“, „Ако се родитељи после овога не опамете онда нам стварно нема спаса“, „Због живота ове деце морате вакцинисати своју“.
Мислим да се одговор на ово питање може дати из уста др Паула Мејера који је 1962.год. приликом увођења присилне вакцинације изјавио следеће: “Тешко је убедити јавност да је нешто добро. Због тога је најбољи начин одлучити шта је најбоља одлука и након тога је не доводити у питање, нити износити сумње у јавности или изложити јавност отвореној дискусији о проблемима“.
А из уста нашег Уставног суда очекујемо одговор на питање, да ли је граница између нас и државе наша кожа или живимо у концентрационом логору?
У конц-логору Србија велику улогу у одржавању јавног реда и мира имају логорски забављачи. Њихов значај се огледа у томе што препарираним грађанима одлазак на губилиште, у обланди приземног хумора, приказују као улазак у Дизниленд. Излагање спрдњи покушаја освешћених појединаца да покидају букагије, главни је метод „рада“.
Није да не верујем оцени „цењених експерата“ и „боркиња за права жена и деце“, али професионална радозналост ме нагони да размотрим квалитете параноичности“ глупих, необразованих и злих“ родитеља у Србији, чију би децу горе наведени да спасавају.
Сматрамо да овакве паушалне изјаве са места представника највише научне институције у Србији вређају интелигенцију информисаног дела становништва и да овакав ирационални популизам у вези обавезне вакцинације у Србији даје снагу репресивном апарату и ствара атмосферу линча у којој се грађани, који не одустају од свог уставом и законом загарантованог права на информисаност и слободу одлучивања, етикетирају као здравствени терористи.
Вакцина против грипа постоји. Када је примите и ипак се разболите, лекар вам каже да очигледно није била истог типа као вирус који вас је разболео. То вам неће рећи за вакцину против морбила…
Mедијски кербери кренули су у убеђивање да је пад обухвата вакцинације довео до епидемије малих богиња у Румунији.
НАСИЉЕ НАД ПОРОДИЦОМ Пише: Др Јована Стојковић Таман што су се рекламе и билборди са оплављеним женама и плавокосим дамама из јавног живота које их подржавају завртеле по нашој (не)свести, у државне […]
Неиндетификованим лекарима који се мелодраматично питају „како је могуће да један лекар говори да вакцине нису ефикасне?“
Текст је намењен популацији која високо цени вербалну чистоћу и сматра да није пристојно да вриштиш када те силују и да је сасвим пристојно нечијем детету насилно убризгати вакцину и отети га од родитеља. Ипак, и о њиховном менталном здрављу треба водити рачуна с обзиром да ће наредни редови бити повод за висок ниво фрустрираности.
Када нам објашњавају да је пошаст неуроразвојних поремећаја постојала одувек, али да аутизам „нисмо препознавали“, па чак и до бизарних тврдњи да су људи „крили аутистичну децу због срамоте“, никако да нам објасне где су сви ти људи од седамдесет, осамдесет, педесет и шездесет година који имају аутизам (да не питамо да ли их можда њихови стогодишњи родитељи још увек „крију“), где су њихови доктори који их лече и болнице у којима се лече?
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…