Лари Тај (Larry Tye), истраживачки новинар Бостон Глоба, је аутор изванредно значајне књиге „Отац СПИН-а: Едвард Л. Бернез и рођење ПР-а“ (The Father of Spin: Edward L. Bernays and The Birth of Public Relations), прве која је бацила снажно светло на човека који је трасирао пут пакленој хипокризији, масовној обмани и манипулацији маса у циљу успостављања Новог светског поретка под контролом „елите моћи“ и неколицине корпорација.
Обавезна вакцинација је – под садашњим околностима, у тренутним условима које имамо у Србији и у свету – чист фашизам. Зашто је то тешко појмити, ако на делу имамо школски пример спреге државе и приватног крупног капитала. То је у економском смислу основа фашизма. (У државама које су биле комунистичке, то су и реликти колективизма.)
У врху СПЦ постоји струја корумпираних и похлепних владика и свештеника, који имају дугу и богату историју сарадње са сваким режимом, па и напредњачким.
Oво је написано у финском закону: да основ за одузимање детета од родитеља може бити брига социјалних служби. А забринутост је врло субјективан осећај. То је субјективна мисао. А дете се може узети без судског налога и полиција може доћи у кућу без судског налога. Дете се такође узима без икакве истраге.
У принципу, Србија је опкољена условљавајућим Западом, а ваш такозвани комшилук је само послушник и испуњивач воље светског глобализма, чије је наредбодавно лице Вашингтон. Али не треба да заборавите, Србија је „опкољена“ и изнутра, јер су се код вас већ афирмисале и утицајне проглобалистички снаге.
Да ли живимо у слободном демократском друштву или се присилном вакцинацијом и суровим прогоном свих оних који мисле другачије, враћамо у мрачни средњи век, када је на сличан начин инквизиција прогањала неистомишљенике?
Савесни лекари и заступници необавезне вакцинације се проглашавају јеретицима и прети им се тужбама, отказима и одузимањем лиценце.
Но најстрашније јест у ових двадесет и пет година понашање хрватске јавности према том стравичном и хладнокрвном убојству. Стравично је што се још око тог злочина ломе копља и појединци непроцесуирано, некажњено износе своја стајалишта, подржавају злочин и правдају га, како по друштвеним мрежама, тако и у институцијама.
У овом медијском мраку и пузајућем тоталитаризму, у којем фармаколоби не бира начин и средства да оствари свој крајњи циљ – увећање профита и смањење људске популације, трачак светлости представљају часни, поштени, породични људи широм Србије, који поседују знање и пре свега храброст да се боре за слободу и правду, коју нам и сам Устав гарантује.
– Завичај је место због којег, сваки пут кад га неко помене или кад га се сетиш, ставиш руку на срце а суза ти у око засија. Где год да одеш њему се увек враћаш. А кад у њега дођеш, срце заигра, душа оздрави а ваздух има мирис смрчеве шуме и покошеног сена – пише на почетку књиге Матић, Младићев официр голубије душе.
„Регрутовањем“ студената из иностранства сви могу да добију. Мађарска толико потребан новац, а студенти који стижу из „треће“ државе – слободно кретање на територији ЕУ током 10 месеци, колико им важи виза за школску годину.
Тихо и без нарочите пажње прошао је и њихов дан, баш као што они пролазе нашим данима – особе са инвалидитетом!
Заправо, прошао је помпезно, политички израбљен до бесрамља, али суштински минуо је тихо и без нарочите пажње, јер ништа се у њиховим животима променило није, јер они су особе са инвалидитетом, а ми смо они са хендикепом!
Дневник је, како каже Томић, „сада у сигурним рукама поступајућег тужиоца за злочине у Коњицу, Станка Благића, који је, за разлику од осталих колега који су се бавили овим предметом, имао снаге, воље и знања да процесуира осумњичене Бошњаке, за низ свирепих злочина над Србима, који су, у овом дијелу БиХ, и речју и делом, доживели геноцид“.
Чланство у Светској трговинској организацији (СТО), укидање забране промета генетски модификованих организама (ГМО), отварање државне касе за учешће у донацијама које ЕУ даје неразвијеним земљама, али и суспензија споразума о слободној трговини са Русијом – само су неке од „замки“ које очекују Србију у оквиру поглавља 30, о економским односима са иностранством, за које је Брисел управо дао зелено светло.
Митрополит почајевски Владимир са братијом није услишен, иако је тражио да РПЦ изађе из Светског савета „цркава“. Тај излазак би био истинско сведочење постхришћанском Западу да постмодерни паганизам и вера у Христа нису никако спојиви. На жалост, екуменисти су, као и много пута до сада, ово спречили.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…