„Колико ја видим, све ове званичне изјаве које дају и странци и арбанаси, више су намењене српској јавности да се она застраши, па да онда лакше прихвати један погубан као мировни споразум и тај обавезујући уговор који би Вучић закључио са арбанасима. Јер, у противном би дошло до нарушавања мира, стабилности, а можда и до рата.“
Гост емисије „Интервју“ био је проф. др Светозар Радишић, пуковник Војске Србије у пензији. Експерт за стратегију и војну доктрину, борбену готовост, „сведимензионалну одбрану“, „психолошки рат“, „неоружане облике агресије“ и „нови светски поредак“.
Направљено је много штете и ми смо сада заправо једно веома сиромашно друштво, друштво које се по свим параметрима налази на самом дну европских земаља, по неким параметрима смо и последњи. Кажу да смо ми по просечној плати последња земља у Европи.Са друге стране, изгубили смо неку врсту суверенитета, самосталности и слободе. Нама заправо, на овај или онај начин управљају странци. Тако да смо ми онда, истовремено и сиромашни и нисмо слободни. И то је, мислим, наш главни проблем.
Боснићево мишљење о питању Косова и Метохије, медијској блокади, будућности Европске уније, америчкој политици у свету, али и о стању у Србији, медијској блокади,протестима, економским проблемима и шансама привредне обнове и раста, демографском изазову, мигрантској најезди, могућностима српске спољне политике и поправљања имиџа у свету
АЛДО Бернардини ће међу својим студентима остати упамћен и по посебној привржености нашој земљи и српском народу. Док је био активни професор у Риму, ниједан студент није могао да положи испит из међународног права док садржај његове књиге „Убијена Југославија“ није добро проучио.
Значи, до краја Балканских ратова, до краја трајања османске власти на овим просторима, ПРЕМА АУСТРИЈСКИМ ДОКУМЕНТИМА – АЛБАНСКЕ НАЦИЈЕ НЕМА… а ако нема албанске нације онда нема ни албанског национализма, а онда нема ни мале ни велике Албаније – то уопште не постоји. А 99% њих, ма сви осим Мирољуба Јевтића вам говоре да је пројекат Велике Албаније започет као снажан политички пројекат на Призренској лиги 1878.године. А Толева показује да то НЕ ПОСТОЈИ јер НЕМА АЛБАНСКЕ НАЦИЈЕ…Како ви у тим условима, са тако трагичним незнањем, тако погрешном дијагнозом, да одредите добру терапију? Сасвим је нормално да смо све ово доживели због тога.
Такозвани „Фонд за хуманитарно право“ објавио је јавну понуду за финансирање трошкова пута и боравка у Београду свим заинтересованим за случај „Штрпци“.
Преживела је политички прогон и хајку након петог октобра 2000. године, то се огледало у отказу на послу, одузимању стана, осудама за сваку јавно изговорену реч, уз високе новчане казне. Тражење заштите на суду завршавало се судском одлуком: „тужиља нема углед и за исто не може бити обештећена“ и „тужиља не може уживати судску заштиту“.
Бивша професионална политичарка, новинар и публициста; аутор 20 књига од тога шест о Ратку Младићу, четири о Космету, три о Сребреници и две о Радовану Караџићу…
– Мотиви ове иницијативе су вишеструки. Пре свега осећај правде за српски народ који је под ризиком да види како му је срце матичне државе, Косово и Метохија, трајно отргнуто. Друго, поштовање међународног права, а посебно Резолуције 1244, не само у делу који потврђује српски суверенитет над Косовом и Метохијом, већ и зато што је требало да охрабри повратак избеглица у њихове домове. Треће, очување међународне стабилности; признавање новоизграђене државе на Балкану доводи до настанка опасног домино ефекта у целом региону, на штету националних интереса и саме Италије.
Да ли ће Белгија коначно морати да плати за колонијалне злочине који су однели око 10 милиона живота у Конгу?
Његова породица потражује и три банке, део Палате „Албанија“, јер су Савчићи били међу већим улагачима у Трговачки фонд, шест рудника у Источној Србији, Беочинску и Раљску цементару… Били су и власници прве велике кланице у Србији (касније БИМ „Славија“), Рибарске бање, Бродарско-транспортног предузећа (касније ЈРБ), Фабрике вагона (касније „14. октобар“), Фабрике лима у Земуну, прве стругаре у Београду… Када је Савчић основао Прометну банку, краљ Петар Први купио је првих 300 акција.
Гост медијске куће „Центар” у емисији „Интервју”, коју води и уређује Дејан Петар Златановић, био је Милош Ковић је српски историчар, доктор историјских наука и ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Златановић шаље поруку патриотским снагама у Србији да све подреде у следећим месецима одбрани Косова и Метохије и спрече настојања Вучића да тзв. „разграничењем“ преда јужну српску покрајину.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…