Иако је село исходиште целокупног развоја људске цивилизације, где је и рођена већина људи у већини земаља света, оно је свуда предмет експлоатације у функцији развоја градова и увек у другом плану у односу на њих. Овај глобални тренд код нас је још израженији него у уређеним и развијеним земљама, а последњих година, како у разговору за „Београдски глас“ каже Миладин Шеварлић
Kосово је Србији отето незаконито. То је било понижење националних размера. Треба мислити на своје националне интересе и стрпљиво их претварати у реалност.
“Први пут сам на Студију Б од како су га купили напредњаци, надам се да ме нећете прекинути када се помене Вучић“, рекао је Обрадовић на почетку дебате са лидером СРС на Студију Б. Навео је и да цени то што је Шешељ на дебату дошао “у име власти“.
У емисији разговарају ИНФОРАТНИЦИ новинар Биљана Ђоровић и Миодраг Новаковић, оснивач Фејсбук репортера (https://facebookreporter.org). Тема је документарни филм који снимају руски новинари о организацији ОТПОР/CANVAS и због које су контактирали наше новинаре, првенствено Миодрага Новаковића који је први направио свеобухватну анализу њиховог рада и деловања на територији Србије.
Присилна вакцинација је увелико на снази, а у прилог тој чињеници говори застрашивање родитеља, такозвани вакцинални терор. Невакцинисаној деци се онемогућава упис у вртић, а касније у школу.
Пре стављања вета на изгласавање новог продужења мандата EUFOR-a Русија би могла да тражи на основу Анекса 1А) Дејтонског мировног споразума увођење својих војних снага у БиХ. Пошто се НАТО са тим вероватно не би сложио, Русија би добила добар изговор да стави вето на нову Резолуцију Савета безбедности.
Колико смо далеко од онога што би требали да будемо, што би морали да будемо, од сопственог идентитета, од онога што нас је одувек описивало као народ и појединце? На ком се нивоу тренутно налазимо и колико смо далеко сами од себе?
РЕЗОЛУЦИЈА 1244 Савета безбедности УН од 10. јуна 1999. коначна је одлука о статусу Косова, то је синтеза интереса свих земаља света. До тог решења се дошло тешким преговорима – под бомбама НАТО – Србије, односно СРЈ, и центара светске моћи. Договор је усаглашаван скоро три месеца, на много нивоа – говори, за „Новости“, Живадин Јовановић, шеф дипломатије СРЈ од 1998. до 2000. године, учесник и „логистичар“ ових преговора.
Због Декија се пишу ноте протеста Београду, Одбор за безбедност Украјине се жали НАТО-у, а у Украјини се за њим расписују „награде“. Од почетка пуча у Кијеву, преко присаједињења Крима Русији и сукоба у Донбасу, до данас се налази у Донбасу. Вишеструко одликован, између осталог и орденом по наредби министра одбране Руске Федерације Сергеја Шојгуа „За враћање Крима“, за Восток је отворено говорио о свему.
Уочи предстојеће дводневне посете председника Србије Александра Вучића званичном Загребу, академик Крестић истиче да су циљеви хрватске политике у последњих 150 година исти: Хрватска очишћена од Срба, граница на Дрини и присаједињење делова Војводине. Сви наши политичари који преговарају са Хрватском, како наглашава наш саговорник, морали би да буду свесни ових чињеница.
„Ми имамо више од онога што бисмо нашом заслугом сада могли да стекнемо, па се ето, надам да ће истом заслугом да се ова држава и народ избаве. За неке друге, будуће генерације.“
. Ово је разговор о садашњем стању у Србији и на Косову и Метохији, у вези са убиством Оливера Ивановића, као и ширем сплету околности из окружења које доприносе садашњем незавидном положају Србије…
Одбијањем предлога и несхватањем испустили смо једну историјску прилику – каже политички саветник шефа делегације Слободана Милошевића за преговоре у Дејтону, дипломата Небојша Вујовић. Детаље о преговорима у Дејтону изнео је у јавност након двадесет година, поштујући рок за државну тајну, у емисији Прессинг Н1, али и у својој књизи „Последњи лет из Дејтона – преговори иза затворених врата“.
Није нам лако. Када вам је кућа нападнута, када вам у славској соби седе уљези који вас цинично питају – откуд ви ту, кад је реч о судбини вашег народа на многаја љета, а отприлике је таква ситуација у овој нашој земљи сада, није лако бавити се било којим другим питањима. Онда изгледа и звучи готово неразумно ако се бавите нијансама неких теорија, стратегија или технологија. Околности вам налажу да присупате и поступате сасвим другачије ако сте одговоран човек. И ако то не учините тако сад, не морате више никад.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…