Гостујући у Јутарњем програму телевизије Happy, професор доктор Бранимир Несторовић разбио је неколико митова у које смо готово сви веровали, а тичу се слабог имунитета код деце, уноса течности и бактерија којих се сви толико плашимо.
ОПЕТ председник ПРИЧА ДА СМО НЕРАДНИЦИ. САМО ИСКОМПЛЕКСИРАНИ ЧОВЕК КОЈИ НИКАДА НИШТА НИЈЕ РАДИО до својих најмање 40 година, А БОЉЕ БИ БИЛО ДА И САДА НИШТА НЕ РАДИ, МОЖЕ ТАКО ДА ЛЕЧИ СВОЈЕ КОМПЛЕКСЕ ИНФЕРИОРНОСТИ. ТО ЈЕ ЊЕГОВА СТВАР.
А НАША СТВАР ЈЕ ШТО НАС СВАКОДНЕВНО ВРЕЂА КАО ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ.
Најзначајније светско признање у области реконструисања фосилних кичмењака зове се „Lazendorf – National Geographic PaleoArt Prize“, а његов носилац за ову годину, у категорији за најбољу скулптуру, је Србин – Бобан Филиповић из Ужица.
У Србији смо изгубили право на самоодбрану, ми немамо право на ношење оружја, немамо уопште никаква права у контексту те надолазеће опасности. Значи, припрема се терен за колонизацију Србије, далекосежну, која ће обухватити неколико милиона људи, у контексту демографских ратова који се одвијају економским геноцидом и културолошким, дакле „испирањем мозга“ и форматизацијом перцепције младих људи, за шта се користе слогани типа „ово је Србија“ када треба рећи било шта лоше о овој земљи, и осталих…
Посљедице усташког геноцида биле су стравичне. На подручjу Херцеговине ниjедна српска породица ниjе остала поштеђена, а да неко њен ниjе страдао. Многа села потпуно су биолошки уништена. Многе породице заувиjек су затрте. Остало jе на десетине хиљада сирочади. И док jе посна херцеговачка земља кључала од вреле српске крви, лелек у црно завиjених несрећних жена и дjеце одjекивао jе по голом херцеговачком кршу.
Делује банално али верујте да је далеко од тога и да је идеја управо да суштину опстанка Србије сведу на ниво “Жикине шаренице”, па да уз сплет народних игара уз народна јела прогутамо и издају!
Косово и Метохија је Србија!
Било и биће довека!
И данас се, браћо и сестре, над нашим народом, над нашом отаџбином Србијом, посебно над мученичким и распетим Косовом и Метохијом, гомилају тамни и градобитни облаци у покушају да нас расрбе и расправославе. И у таквим условима ми ипак дочекујемо и свечано прослављамо рођење Христово, сећајући се Његових речи и обећања Његовим ученицима, па и свима нама рекавши: ”У свету ћете имати невоља, али не бојте се јер Ја победих свет”.
Одборници Скупштине општине Параћин донели су одлуку о покретању иницијативе за обустављање изградње мини-хидроелектране на Грзи.
Данас се навршава 12 година од акције ЕУФОР-а у селу Бјелогорци код Рогатице, гдје је на кућном прагу убијена Рада Абазовић /47/, а тешко рањени њен малољетни син Драгољуб и супруг Драгомир. Италијански карабињери у раним јутарањим часовима 5. јануара 2006. године упали су у кућу породице Абазовић и почели да пуцају. У тој пуцњави смртно је рањена Рада Абазовић, која је од задобијених повреда преминула у фочанској болници, док су њеном сину Драгољубу /11/ и супругу Драгомиру нанесене теже повреде.
Метод владања у коме је власт сервилна према страним центрима моћи а брутална према домаћим опонентима може изгледати као добитна комбинација и рецепт за дуг опстанак на власти. Таква политика се ипак не може водити бескрајно дуго
Неолиберализам постоји, али само за сиромашне. Слободно тржиште важи само за њих. То је историја капитализма. Велике корпорације започеле су класну борбу, оне су аутентични марксисти, али с обрнутим вредностима
Вучић је Србију увукао дубоко у интересну сферу Запада. А Русија је свесна Вучићеве игре. Отуда и нетрпељивост и затегнутост у односима између Вучића и Путина, каже геополитички експерт др Маркус Пападопулос
Година која остаје за нама била је тешка сваком Србину који се није одрекао основних хришћанских и националних вредности, а још тежа онима који покушавају да у духу тих вредности живе и опстају. Сулуди Вођа који се никада није либио да нас отворено дели на „своје“ и „туђе“, више не преза ни од тога да нас, које не сматра „својима“, третира као грађане другог реда које лако може прогутати режимски мрак, а да се никада не утврди ко нас је у њега гурнуо.
„Причао је да недавно, почетком осамдесетих, у Дреници није затекао ниједног староседеоца. Ни у Нековцу. У Журу, рече, више није било чак ни Шиптара, већ једино Албанаца. Све се изметнуло на зло, а нека мржња се увукла међу људе“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…