Остарили смо зато што нисмо присутни ОВДЕ И САДА!
Што и несвјесно и док сједимо и док стојимо, не спуштамо тај завежљај са леђа, који просто као да је једном стављен и заборављен. И свеједно што би било природно спустити га на земљу и ослободити леђа, он као да је срастао са некима и направио неку невидљиву спону између носача и тог непотребног баласта…









Коментари читалаца…