Иако је проглашена велика победа, ратна слава је многе заобишла у новоствореној Краљевини СХС – борци са Цера и Кајмакчалана брзо су заборављени, а тешка судбина стигла је и небројену ратни сирочад и војне инвалидеВелики рат – велике победе и велики хероји славом овенчани. Историја за уџбенике, сто година по завршетку и даље интригантна.
Београд – у привременом стању. После привремене железничке, стиже и привремена аутобуска станица, коју ће путници користити док се не сагради нова. А кад ће нова, то се не зна. То је у најкраћем прича о томе како ће се до новембра део аутобуских перона из старог преселити у нови део града – у Блок 42.
Због свега овога народ је у општем безнађу јер нема никога ко би помогао да се исељавање спречи а имовина Срба заштити. У овом тренутку српски отпор је доведен до границе коначног пуцања а томе доприносе како највиши органи државе Србије и узурпиране Епархије рашко – призренске, тако и све већи број ситних „продаваца“ српских интереса охрабрени оваквом политиком.
За тако тешку ситуацију у којој смо се нашли сами смо криви, јер уместо да се боре Срби очајавају и послушно прихватају планове Запада које колонијална управа сурово намеће. Народна мудрост каже: “Ко хоће нађе начин, а ко неће нађе разлог!“ Храбар, частан и искрен човек увек нађе начин, а кукавица, сујетан и лицемер увек нађу разлог!
Да се прво подсетимо шта је Србији признато као садржина државности ка Косову и Метохији по Резолуцији 1244:
.контрола границе,
.регулисање заједничког тржишта,
.монетарна политика,
.одбрана,
.спољна политика,
.царина,
.основни порези.
То су наша међународно призната права на КиМ, као државе. То је реалност. Државе које су признале независност тзв. „Косова“ не могу никада да измене наша права, осим ако Србија сама то буде тражила. То је реалност.
Проблем је пре свега избио око чињенице да се тај члан закона први пут појавио 22. маја 2018. године, када је предлог закона стигао у Скупштину, а није се налазио у претходном нацрту који је представљен у јавној расправи. Не само да спорни члан није прошао јавну расправу, већ није прошао ни Комисију за заштиту конкуренције, а судећи по томе колика се предност даје „Дини“ у односу на друге картице – и те како је морао да добије одобрење ове комисије.
Анкара је у Москву слала своје највише званичнике, да покушају да спрече комбиновану руско-иранско-сиријску офанзиву на Идлиб, којом би покрајина, на исти начин као други делови Сирије, била враћена под управу Асадовог режима.
У Србији је основано представништво Међународног евроазијског покрета из Москве.
„Уколико Србија хоће да јој Русија војно помогне, пре свега треба да постоји билатерарни споразум о војној помоћи; и Русија је спремна за такву врсту договора”, изјавио је у Београду Леонид Савин, главни и одговорни уредник геополитичког сајта Geopolitica.ru, и заједно са Александром Дугином, оснивач Евроазијског покрета из Русије.
Гост медијске куће „Центар”, у емисији „Интервју”, био је политички аналитичар Александар Павић. Тема емисије је била могућа издаја Косова и Метохије од стране владајућег режима СНС-СПС, односно Вучићева и Дачићева предаја Косова Албанцима.
Ћута, веома мирним гласом: „Добро, разумем. Ево како ћемо. Ми ћемо сада да вратимо реку у некадашње корито. То је наша грађанска дужност. А ви радите шта је ваша службена дужност. Само немојте да хапсите недужне људе. Ако ћете неког да хапсите, прво хапсите мене. Ми сада идемо да копамо.“
Два сата касније Рудињска река је поново потекла.
Где несташе Срби их Хрватске у последњој деценији XX века. Каква је то могла бити политика која протера своје сународнике српске националности и православне вере. Може ли се та неправда исправити и прогнани Срби вратити на своја вековна огњишта.
Онај ко заиста жели добро човеку, неће га доводити у понижавајући положај. Неће од њега правити просјака, већ ће му омогућити да заради. Свака слобода а и осећај личне вредности и самопоштовања много зависи од тога колико човек може сам да заради, створи и да ли може да обезбеди својој породици иоле пристојан живот.
„Да сам знао за тендер који је недавно спроведен у Србији, пријавио бих се и цена би била нула динара“, тврди Солдатовић за КРИК.
Цена електронских дневника које је недавно Министарство просвете, науке и технолошког развоја набавило за 1,6 милиона евра нереално је висока, оценио је за КРИК Јован Солдатовић чија се ИТ фирма „SoldaTech“ већ неколико година бави развојем ових софтвера у Сједињеним Америчким Државама.
Хрвати су овакве њене речи „дочекали на нож“. Медији су је искритиковали да „провоцира и да позива на насиље и на нова освајања“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…