Постоји изрека, парафразирам: Ко не памти историју и не извуче поуке из исте, она ће му се неминовно поновити! А као што видимо ових дана, историја, и то она најмрачнија из наше давне и недавне прошлости, нам се понавља, и то у свом најгорем облику.

Улицама СРБске престонице и улицама свих СРБских вароши ових дана харају фаланге или конгломерати састављени од „егзотичних“ режимских и пара-режимских припадника, али визуелно препознатљивих „политичких комесара“, киднапера и батинаша, са или без службених легитимација, који апсе, отимају и пребијају све и свакога ко их подсећа на неку „академску елиту“, „буржоаску реакцију“, „кулаке“ али и „тежаке“, једном речју све „блокадерске непослушне грађане“, укључујући и децу, на које посумњају да на својим раменима носе властите главе, а не телевизијске кутије, попут оног главатог, необријаног безвратног и неокупаног Ћациленд народа, на који је наш Диктатор иначе веома поносан, и чији полтронизам и, метафорични али и литерални, смрад му веома пријају.

Из једног од најнехигијенскијих европских „чергарских кампова“, улепшаним „муратовским чадорима“ и мобилним клозетима, који упућеним али и неупућеним пролазницима личи на један дивљи и полуограђени Зоолошки врт, из кога повремено излећу неке иделошки острашћене, или алкохолом индоктринисане, људске сподобе, и кидишу на све на које посумњају да су аутентични Београђани, чији Пионирски парк и дечје тобогане су отели, и литерално масакрирали- наравно, све по налогу умнопоремећеног „силиконско-уснатог“ Диктатора.

Знам да ће некима горњи наслов запарати уши, али исти нема никакву србско-братоубилачку конотацију. Конотација је чисто идеолошко-корупционашка, и алудира на, историјски до сада вероватно незабележену аутентично-србску, спрегу комуно-фашизма и мафијашко-картелског интереса, на државној разини, и у форми ове наше квази-државне хоботнице. А која већ деценијама фукционише у нашој држави по принципу владавине „садистички агресивне примитивне мањине“ (са неограниченим државним и политичким ресурсима), која контролише и терорише „мазохистички пасивну цивилизовану већину“. Наравно, за Диктатора и његову Ћацилендовску булументу, проблем настаје оног момента, када та пасивна већина изађе из своје мазохистичко-пацифистичке летаргије и политичке уштројености, и одлучи да властиту судбину узме у властите руке. То нам се управо дешава ових дана..

Као острашћеном филмофилу и осведоченом књишком мољцу, ово што се ових дана и месеци дешава на нашим улицама, неодољиво ме подсећа на визуелне сцене из филма „Временска машина“ (по истоименој књизи Херберта Велса) у којима примитивне и подземне подљудске сподобе Морлоци, излазе из пећина на светло дана и са површине „рајске земље“ отимају лепе, образоване и претерано цивилизоване надљудске Елоије, и одвлаче их у своје подземне катакомбе, да би задовољили своје канибалистичке пориве.  

Онима мало старијим и историјско-политичким образованим грађанима, попут мене, неће бити никакав проблем да препознају идолошко-корупционашки и комуно-фашистички континуитет из друге половине прошлог века, који ето већ пола века успешно „страхо-влада“ Србијом у континуитету до данашњих дана. Ћациленд идеолози и политички ментори нашег ментално располућеног Диктатора, у тим раним почецима су били острашћени квази-србски комунисти (попут предебелог Војводе и садашњег, мало мање дебелог, Министра полицијског), да би потом комунистичке шињеле и петокраке заменили гуњевима и четничким кокардама, да би ето ових дана на државним и парадржавним телевизијама (попут оне Информерске коју води подљудска наказа и озлоглашени медијски Квазимодо) себе представљали као острашћене евро-фанатичне демократе.

Другим речима, тим људским испрдцима (да злоупотребим овде речник Информерског Квазимедијског Квазимода) и потомцима политичких комесара и егзекутора из редова Друге Пролетерске и Шесте Личке који су 45те ослобађали Београд од Београђана а остатак Србије од „кулака“, ниједна идеологија (ни криминологија) се не гади, све док их иста одржава на власти. И све ће урадити да сачувају своје „канабе“, док су истовремено смртно решени да се боре „за Србију до Последњег Србина“.

А те давне 45те, преци (Морлоци) ових данашњих „властодржаца“ су управо радили нашим цивилизованим и образованим прецима (Елоијима) готове све оно што њихови потомски „испрдци“, чине ових дана нашој лепој, академској и цивилизованој Србији. Исти главати, неокупани, кратковратни или безвратни „билдери“ бију, газе, хапсе (правилније је рећи: киднапују) нашу младост и академску елиту, али и све друге „непоћудне грађане“ и одводе их у непознатом правцу, да би касније били „процесуирани“ и осуђени по кратком поступку од стране вУЧКових Преких Кенгур Судова. Једина разлика од 45те, овде још нису почела режимски спонзорисана масовна стрељања- али су зато већ забележени  покушаји масовних убистава, попут документованог покушаја од пре пар дана (сва срећа неуспешне) ликвидације грађана тешким полицијским возилима.  

Другим речима, ђаво је дошао по своје, и једини избор који имамо јесте масовна, али уистину „масовна“, грађанска непослушност, јер ово што виђамо ових дана на улицама србских градова, јесте грађанска непослушност, али она није ни близу масовне. У Београду који има готово два милиона становника, пар стотина или пар хиљада грађана на барикадама, је безначајна цифра. Она има снажну политичку поруку, али нема снажни политички ефекат, и она не исцрпљује много нити Диктатора нити његов „Гестапо апарат“- у том дућану они имају снажне ресурсе. Питање је да ли ми грађани и студенти имамо иоле сличне ресурсе, и да ли можено да се са овим диктарским режимом играмо политичке жмурке наредне две године, када ћемо вероватно имати поново унапред покрадене и изманипулисане изборе.

Грађанска акција и реакција мора да буде много снажнија, одлучнија и агресивнија. Не у смислу насиља, већ у смислу разних бојкота, пасивног физичког отпора, блокада и барикада, али не само локалних улица и тргова, већ пре свега свих режимских и парарежимских, укључујући медијске, институција- попут републичких и локалних влада, државно-безбедносног  апаратуса, судова, тужилаштва, затвора, Јавног сервиса, идр. За такву врсту масовне грађанскe непослушности само на улицама Београда морамо да имамо дневно стотину хиљада, или бар пар десетина хиљада људи. Против такве импресивне масе непослушних грађана овај диктаторски режим не би имао прави одговор.

Овако док на уличним барикадама стоје пар десетина или стотина непослушних Елои грађана, Диктаторови Морлоци ће наставити неометано да их пребијају и киднапују, одвлаче у своје брлоге и „канибалистички процесуирају“. Режим, има све ресурсе, има и хиљаде острашћених режимских буздована, који се дефакто боре за своју животну „корупционашку егзистенцију“ и то свим средствима- неће се либити чак ни „брато-убистава“- и као што већ рекох ти квази-патриоте, на челу са Њим, ће се Борити „за Србију“ до Последњег Србина.

Зато сви на улице, мора да нас поново има у стотинама хиљада, и једино тако ћемо моћи да сачувамо своју децу и њихову будућност.

А шта ће нам садашњост, па макар и са богатом трпезом, без наше деце. Ако сада посустанемо, и дозволимо да нам деца буду „канибализована“ од стране овог умно-поремећеног режима, напустиће нас и сва друга деца, и вероватно нам се више неће Вратити Роде, мој СРБски…

…Устај Бре Србине и Грађанине Непокорни!

МИОДРАГ НОВАКОВИЋ