17 мај 2025

Ових дана сви смо сведоци Сумрака једног квазиполитичког доба у Србији- које се упадљиво и визуелно манифестује кроз Сумрак једног поремећеног квазиродољубивог ума, у форми Онога који је Упадљиво Ненадлежан. Наравно, овде је реч о неортодоксном, и неки би рекли „одбеглом пацијенту из Лазе“, аутократском и ментално располућеном владару Србије..

Већина грађана су већ уморни од свакодневно, и уживо, телевизованих мелодраматичних монологних ТВ сеанси председника ове наше страначки приватизоване и примитизоване државе Србије- или онога што је од ње остало. У било којој нормалној, да не користим отрцани израз „демократској“, земљи била би не само несхватљива, већ и политички санкционисана, свакодневна злоупотреба националних ТВ фреквенција од стране протоколарног шефа државе, где исти користи ТВ масмедије као свој „психијатријски кауч“- са кога не само да бомбардује јавно мнење Србије својим психотичним епизодама, већ и распирује и потпирује сукобе и поделе у грађанству државе, на чијем је челу.

Разумљив је страх, не само Њега, већ и свих нешколованих и лажно школованих примитиваца са којима је окружен- од младе, школоване и цивилизоване Србије, на чијем челу ових дана и месеци марширају студентске колоне. Две, не само идеолошки конфронтиране, већ и историјски дистанцарине различите Србије- док прва, матора и буђава, представља мрачну прошлост и призива још мрачнију будућност- друга, предвођена младом академском елитом представља светлу будућност, и њен долазак је сада већ неминован.  

Такође је разумљив страх АВа и његових сатрапа, за своје „тешком муком“ и тешком мућком, стечене привилегије и позиције. Овде се пре свега ради о нешколованим и лажно школованим, непотистички и партијски упошљеним политичарима, од којих већина нема чак ни поштено стечену диплому средње школе, за које би слободно и квалификацијама вредновано тржиште радне снаге (а које неминовно наступа) представљало Глогов колац забијен у њихов партократски и нераднички грудни кош.

Невољна руља, на разне начине уцењених и поткупљених, људи која се ових дана плашљиво и несигурно ваља за Вођом, на скупе и државним парама организоване страначке митинге, оставља мучни утисак на све оне који су имали прилике да их осмотре, или лично и изблиза, или кроз нецензурисане видео прилоге. Тај шаролики свет- преплашених, али и политички острашћених, стараца, изгладнеле сиротиње, унесрећених и уцењених „етничких мањина“, плаћених крезубих силеџија, пензионисаних удбаша и разних других муповаца, али и државно запошљених професионалих батинаша- уједињен је једино својим егзистенцијалним материјалним интересом, у већини случајева тај интерес се своди на пар хиљада обезвређених динара и понеку бесплатну пљескавицу и сендвич, у мањини, на позамашне своте, исплаћене у еврима. Ту се нађе и понеки идеолошки острашћени напредњак и понеки члан вУЧКо Југенда, попут оног несрећног, али добро потплаћеног, „Милоша који жели да учи“..

Чињеница је да АВ и његов МонтиПајтијевски политичко-државни апаратус, губе подршку астрономском брзином и њихов крај је већ видљив голим оком. АВ свестан тога (јер без обзира колико је покварен, ипак је промућуран) је толико очајан да је чак за свог врхунског политичког-медијског комесара прогласио карикатурног Драгана Вучичевића, такође познатог као Квазимода србске КвазиМедијске сцене. Тако да се АВ ових дана не скида са Квазимодовог Квазимедија- Информера. Иде чак и корак даље- скоро свуда са собом води тог истог Информерског Квазимода, попут циганског чергара који води истрошену и вашљиву Мечку, која инстиктивно плеше на звук добоша и болни трзај ланца, уштепованог у њене усне..

Но, шта сада радити?

Имам конкретан предлог:

У РТС, Информер, Пинк и још неке КвазиМедије, под хитно послати градске шинтере, да заплене све режимске мечке, којоте и остале гмизавце- и стрпају их у кавез.

На Андрићев венац послати амбуланту из Лазе, ухватиги Га (живог), навући му наопачку кошуљу, и послати Га на одавно заслужени одмор- у белу собу са гуменим зидовима.

А све остале напредњачко-њакачко режимске сатрапе и гмизавце заробити- и у Прдекану…   

ФБР НеУредник

Миодраг Новаковић