Миодраг Новаковић

Време не ради за нас, оно једино ради за Човека који је Ненадлежан и његов Ћациленд- то треба да схвате ови Дивни Млади људи које воде Студентску Буну, и то треба да схвати ФотоОп Опозиција, која би да „помогне“ али не зна како. Још мало па ће пола године од Буђења Србије, и ту је посао завршен. Србија је итекако пробуђена- 15 март је био бунт који је увелико премашио милион одраслих грађана Србије. Наравно у самом Београду тог дана их није било у надмилионском броју, али не треба сметнути с ума све оне стотине хиљада људи који су активно учествовали у подршци Студентима широм Србије, али нису имали могућности, здравља, или су били физички спречени, да дођу или уђу у Београд. Уосталом нико више не негира да је протест у Београду тог дана био највећи у модерној историји Србије.

Прво да разбијемо неке заблуде-

Студентски покрет који наводно није политичан засигурно јесте политизован, и у томе нема ништа погрешно. На крају крајева, њихови „легалистички захтеви“ су се већ преточили у политичке. И они сами почињу стидљиво да спомињу неку „прелазну владу“- знају да је то једини начин да промене систем изнутра, али се плаше да им ФотоОп Опозиција не украде крвави „бунтовнички рад“ и победу и потом је упропасти, и то с правом. Али њихов Пленум није више довољан да артикулише све те захтеве, а пре свега да доведе до реализације истих. Потребна је реорганизација или политичка надградња- назовимо то како хоћемо. Тренутна форма је неодржива. Као што рекох време ради за њега све док ништа не губи, док студенти и ослобођени грађани дефакто ништа не добијају- али зато губе. Њихова нада ће почети да сплашњава, студентски ентузијазам ће почети да бледи..

Шта са ФотоОп опозицијом? Прво, треба да се погледају у огледало и признају да они немају готово никакву политичку моћ. Ајде да се не упуштам овде у њихов политички углед, има ту и неких часних људи- али то не значи да су чак и такви политички мудри и компетентни. Можда, да Човек који је Ненадлежан чак и ослободи медије и уведе праведну и правичну изборну контролу, они би на следећим изборима (велико можда) и дигли свој „политички рејтинг“ за пар процената. Али би и даље остали мањинска опозиција, док би Човек који је Ненадлежан наставио да срећно и дуговечно јаши овај већ давно прејашен и надјашен народ. Неки од њих су побркали лончиће и почели да верују да њихове ФотоОп Партије имају масовну подршку народа- не знајући или не желећи да знају да тај народ сада једино верује студентима и њиховим надпартијским професорима. Сваки психолог ће вам рећи да пре него што изађете из животне кризе која вас је снашла, треба да су суочите са истином, ма како она била сурова. Знам да ће овај став код многих из ФотоОп Опозиције пасти на глуве уши, јер многи од њих су итекако задовољни цензусом који су једва прешли, својим дебелим посланичким платама и привилегијама, а и коскама које им повремено стижу са режимске трпезе..

Моји конкретни предлози-

Студенти да свој Пленум преточе у регистровани Политички покрет (не партију), рецимо под именом Покрет Ослобођења Србије (ПОС), или како год се друкчије договоре. Да формирају политичку структуру и програм покрета који ће поред „испуњавања важећих захтева“ такође укључити реформу изборног закона, реформу правосуђа, скупштине, полиције, Јавног медијског сервиса- односно потпуну деполитизацију истих, наравно и свих других корумпираних државних и парадржавних институција.. Да на чело покрета доведу Управни одбор (путем пленума?) као колективно извршно и управно тело Покрета. Ако могу између себе да препознају и признају харизматичног вођу, онда да га поставе за председника истог Управног одбора, наравно ако то жели већина- уз гаранцију статута да буде сменљив (ако успут негде „забрља“). Потом да омогуће свим осталим слободним грађанима и бившим департизованим члановима бивше опозиције да се придруже Покрету. Да у оквиру своје скупштине формирају компетентну Владу у Сенци са веома компетентним ресорним министрима (у сенци). Онда ће такав политички поплочани пут, за њихов (наш) милионски покрет, ка коначном ослобођењу од аутократског и  партократског ћацилендовског режима бити релативно гладак..

ФотоОп Опозиција да одмах престане да обезбеђује легитимитет овом нелегитимном режиму који се дефакто свео на Оног који је Ненадлежан. Тај легитимитет ће поништити тако што ће под хитно да напусте, и то трајно, скупштину (у овом мандату). Да потом сами себе департизују тако што ће укинути своје ФотоОп Партије (другим речима извршити политичко самоубиство), и потом они, можда чак и сви из њихових редова, који и даље имају политичке амбиције и имају „светли образ“ да попуне приступнице како би се укључили у новоформирани студентски али и свенародни, политички Покрет- као што рекох има ту и часних људи, треба им дати шансу али пре тога морају да се „политички замонаше“. Верујем да новоформирани студентски политички Покрет неће имати проблема да неке, или многе од њих- али поново наглашавам претходно „департизоване“ и „депарламентизоване“, укључи у свој покрет, можда чак и изабере у Управни одбор, или у Владу у Сенци. Али то је нешто о чему треба да дискутују наши промућурни студенти и њихови још промућурнији департизовани професори. Знам да ћу се овим писанијем наћи на мети неких или чак већине из ФотОп Опозиције и КвазиОпозиције- али ако буду довољно искрени и погледају сами себе у огледало и у свој „минули вишедеценијски (не)рад“, и реализују докле их је исти довео.. Можда ће онда схватити да су их и време и климатске промене у овој земљи давно прегазили. Ако то схвате, можда ће тек онда, и тек након што приступе студентима као департизовани грађани, моћи да прегазе Оног који је Ненадлежан и пошаљу његове климоглаве и бескичмене сателите (ЋацилендОвце) низ чучавац, и потом омогуће овој напаћеној земљи и народу да продише..

Ето ја рекох и искупих душу, а ви Браћо и Другови како хоћете- на Вама је одлука да ли ћете својој деци и потомцима сутра оставити Слободну Србију или Ријалити Ћациленд. Човек који је ненадлежан никада неће бити „прегажен“ неким аполитичним и гандијевским протестима, наравно то не значи да друга форма протеста под плаштом свенародног  политичког покрета треба да буде насилна, али мора да буде много радикалнија и политички формулисана. Једино тако ће и Ћациленд и вУЧКоленд бити послати на депонију ђубрета, где и припадају.

И не заборавите на, недавно огољену, чињеницу, Онај који је Ненадлежан, је купио чак шеснаест Звучних топова, док му је Ћациленд пун мајмуна који једва чекају да ускоче у тенак..

ЗАТО, ПУМПАЈ СРБИЈО!