Миодраг Новаковић

УВОД

Након више година писачке апстиненције ових дана сам се „ауторски реактивирао“- а повод је био криминални догађај из наслова који се одиграо пред очима не само србске, већ и целе светске јавности. И то не само симболично, већ у таквом броју за који можемо слободно да кажемо да је у стотинама милиона, што гледалаца, што читалаца – док пишем ове редове тај број је вероватно прешао и целу милијарду. На пример, само један видео прилог који је уживо коментарисао Студентске протесте и (зло)употребу „звучног топа“, од стране независног америчког видео блогера са Јутјуб канала „Асмонголд ТВ“, је за свега пар дана на Јутјубу достигао гледаност од два милиона људи. Да не говоримо о томе да су се након пар дана игнорисања у извештавање укључили и сви водећи светски медији.

За ову анализу догађаја из наслова сам ових дана прикупио више стотина страница, и више десетина мултимедијских истраживачких материјала,  које сам и већински прочитао и проучио – припремајући се да урадим једну више професионалну анализу, него што би то представљао један субјективни есеј. Али догађаји су ме прегазили, у међувремену су се ауторски и мултимедијски огласили многи домаћи и страни респективни аналитичари из области „електронско-психолошког рата“ против ненасилних грађана, много компетентнији од мене на ту тему. Због тога овде ћу наставити ово писаније, више у форми субјективног есеја, али ћу се потрудити да у прилогу чланка омогућим неке стручне осврте и референце на релативне материјале, из моје приватне архиве- из отворених извора. 

ДА ЛИ РЕЖИМСКА КОНТРА-РЕВОЛУЦИЈА ЈЕДЕ ВЛАСТИТУ ДЕЦУ?

Пре него што се упустим у „есејску анализу“ Соничног Оружја које је непобитно коришћено против ненасилних грађана на улицама Београда 15-ог марта, морам да се „позабавим“ Вођиним Подсветом из Пионирског Парка..

Сцене, углавном мучне и криминалне, које смо сви имали прилике да гледамо унутар тог Вучићевог СНС Зоолошког врта, познатијег широј јавности, не више као Пионирски парк већ као Ћациленд (наводни споменик под заштитом државе као природни резерват и културни споменик – претворен је у депонију ђубрета, не само физичког већ и људског) неодољиво подсећају на холивудске мрачне футуристичке филмове – попут Побеснелог Макса, Зомби филмове, или мог омиљеног: Временске Машине.

Запуштена и маскирана „створења“ која су повремено излазила из својих шаторских брлога и одмах кидисала на мирне грађане и новинаре, неодољиво су подсећала на Зомбије и Морлоке из горе наведених холивудских мрачних жанрова – не више надреалистичних, већ као што смо то видели ових дана, веома реалистичних – дегенерисаних ликова из Ћациленда – а све у режији човека Који је Ненадлежан ..

Ћациленд, као један уникатни феномен у историји модерних протеста широм света, у коме наводно протестују „студенти који желе да уче“, је посебно интересантан пошто у њему готово и да нема аутентичних студената. Но, ипак их има – по мојој процени у односу на остали Подсвет из Ћациленда (коме и сами припадају) има их нешто мање од пет посто. Мој омиљени надимак, којим их често частим од када су изазвали еколошку катастрофу у Пионирском парку, јесте: ВучкоЈугенд. И поред мог негативног става и мишљења о том млађем Ћациленд Подсвету, тешко ми је да схватим СНС лојалисте, родитеље те „деце“, који шаљу властиту децу, посебно женску, у тај „животињски брлог“!? Као што су то други медији и грађани идентификовали, у том вУЧКовом паравојном кампу се налазе или су се налазили, доказани криминалци, плаћени батинаши, ослобођене убице, ријалити звезде, па чак и порно глумци..

Па онда кажите ми, који то нормалан родитељ, па макар био и острашћени вУЧКов следбеник, би послао своје женско дете у такав животињски брлог??? Али ајде да се више не бавимо њима – потпуно су демаскирани – ни они као СНС паравојна терористичка формација, нити вУЧКов (над)звучни топ неће моћи више да зауставе револуционарни талас цивилизоване младе и нормалне Србије, која ће их ускоро избрисати са политичке сцене Србије..

ДА ЛИ ЈЕ ИЗВОЂЕЊЕ ВОЂИНОГ ТОПА НА УЛИЦЕ БИО ПОКУШАЈ МАСОВНОГ УБИСТВА?

Прича о „звучом топу“ који ја више волим да зовем „обогаћеним соничним оружјем“, као што је иначе дефинисан у стручној литератури, овде је веома интересантна.

За почетак морамо да дефинишемо намеру коришћења овог оружја (које је према признању самог Режима илегално у Србији) као криминалну намеру изазивања повреда и последично масовне смрти код мирољубивих грађана, већинске нормалне Србије, 15-ог марта ове године.

Питање за Човека који је ненадлежан, и њему верне МУП-овце и друге унутрашње органе, јесте: Ако су чланови владе, а и сам Вођа, јавно признали да је то оружје илегално у Србији (у не-складу са постојећим законима) ЗАШТО ЈЕ ТО ИЛЕГАЛНО ОРУЖЈЕ ИЗВЕДЕНО НА БЕОГРАДСКЕ УЛИЦЕ 15-ог МАРТА??? И то на више локација, усмерено према студентима и присутним породичним људима? Када полиција ухвати неког грађанина да поседује илегално оружје, одмах подноси пријаву за извршење кривичног дела „поседовања“- ко ће овде да поднесе кривичну пријаву против Жандармерије за  поседовање илегалног оружја на јавном месту???

Зашто је ЛРАД топ који је министар Дачић јуче извео на полигон ради демонстрације његове „мирољубиве употребе“ имао испражњен акумулатор? Овде се ради о високо-квалитетном уређају чији акумулатор може да стоји конзервисан годинама, и да ипак функционише. Да ли је Дачићев ЛРАД топ био испражњен зато што је коришћен 15-ог марта против грађана, па неко заборавио да га допуни? Можда некомпетентни министар то није знао – ипак за њега би било боље да изађе пред јавност са „чистим рачуном“, јер као што ћу у наставку доказати, овде се највероватније радило о покушају масовног убиства.

Пре него што кренем у ад хок анализу неких стручних спецификација, стручних налаза последица и експеримената соничним оружјем, и практичне примене овог вУЧКовог Топа (његов је све док се не докаже супротно), од стране професионалне заједнице – да укратко изложим сиже, зашто се овде (по мени) ради о покушају Масовног убиства недужних грађана Србије.

„Звучни топ“ који је изведен на београдске улице од стране Жандармерије класификован је као Сонично Оружје за потребе полицијске и војне употребе. Модел је „LRAD 450XL“ са тестираним звучним пуцњем од 150 децибела. Сонични уређај који производи звучну фреквенцију између 137 и 154 децибела се званично сматра Соничним Оружјем.

СОНИЧНА ГРАНАТА ИСПАЉЕНА НА ГРАЂАНЕ 15-ог ГОТОВО СИГУРНО ЈЕ БИО ПОКУШАЈ МАСОВНОГ УБИСТВА!

Тело одрасле особе изложено јачини „топа“ до 120 децибела би требало да буде отпорно на трајне негативне последице. Све што је преко 130 децибела доводи до озбиљних здравствених последица по људе изложене „звучном снопу“ високе фреквенције. Те потенцијалне последице су: поремећај централног нервног система, оштећење слуха, поремећај вибротактилне осељивости, губитак равнотеже, контракција мишића, кардиоваскуларни поремећаји, оштећење унуграшњег ува, оштећење грудног коша, ултразвук високе фреквенције може да оштети пејсмејкере и друге уграђене (у тело) медицинске уређаје, и тако посредно изазове смрт. Важан детаљ овде је сведочење шпанског соничног експерта, Педра Ревијера, пре пар дана на Дојче Веле ТВ, који тврди да су забележени случајеви побачаја код трудница које су биле изложене дејству „звучног топа“!

Али оно, што по мени дозвољава да се намерна употреба соничног оружја против мирољубивих грађана у центру Београда 15-ог дефинише као покушај масовног убиства јесу следеће чињенице: оружје је коришћено тајно и без упозорења (супротно правилима о полицијској употреби било какве масовне репресије, као и супротно фабричком упутству за „топ“), циљана је огромна маса људи на сабијеном простору без могућности дисперзије те исте масе и одступне путање, по забележеним ефектима испаљен је звучни сноп са максималном фреквенцијом од око 150 децибела. Извршитељи тог кривичног дела су очигледно уместо „разгласне функције“ ЛРАД-а користили тактичку „алерт функцију“ ЛРАД оружја, која се сматра „борбеном“ и према произвођачу ЛРАД-а производи резултат „модификације расположења масе“ – што другим речима значи „изазивање страха и панике“. А као што знамо страха и панике је било код већине присутних грађана, али је срећом присебност превладала. Изазивање страха и панике код „тесно згуснутих“ грађана, без могућности безбедне дисперзије и евакуације, је по мени имало за циљ намерно изазивање стампеда и последично масовног страдања. Хвала Богу то се није десило, јер да је дошло до паничног стампеда наших грађана 15-ог (међу којима је поред већински младих људи било и доста старијих људи, жена и деце), стравична трагедија у Кочанима би била мачји кашаљ, у поређењу са оним што је лако могло да се деси на београдским улицама, на дан најмасовнијег протеста у модерној историји Србије- на што је по мени Мрачни Режимски МалоУм вероватно и рачунао. Али ето, хвала Богу, није се десило..

С КОЈОМ НАМЕРОМ ЈЕ ФОРМИРАНА „ЋАЦИЛЕНД ПАРА-ВОЈСКА“?

Захваљујући независним и алтернативним медијима, као и храбрим грађанима са мобилним камерама, могли смо да доста добро осмотримо шаролики Подсвет у вУЧКовом Зоолошком Врту, у народу познатијем као Ћациленд.

Аутентичне и лажне Црвене Беретке, ошишани и набилдовани плаћени СНС батинаши, ћевапима и пивом поткупљени навијачки батинаши, проститутке и порно глумци, ВучкоЈугенд у форми „студената који желе да уче“, сви би они- да им улога није била субверзивна у односу на пристојан свет с друге стране кавеза у коме су били ућоркирани- били монтипајтијевски траги-комични ликови. Нажалост, на крају су били само трагични.

Али у Ћациленду нису боравили само ови трагикомични Монтипајтијевци, био је ту и један много мрачнији и много организованији део ове наопаке скупине – ту су примећени неки „професионалци“. Пажљиво око, пре свега нас који се разумемо у тај „свет“, је могло да уочи млађе, атлетски грађене мушкарце, слично одевене у тамној одећи, са ранчевима и качкетима, маскираних лица, са „пантерским кораком“, очигледно дисциплиноване „паравојнике“ који су пратили, пажљиво и тихо, упутства својих тимских лидера или „вођа смена“. Присуство ове малобројне групе, са уоченим претходно наведеним понашањем и изгледом, мени указује на то да су то били у питању припадници неке од србских тајних служби, прецизније – организоване оперативне мобилне теренске групе у цивилу, са прецизираним задацима, односно правилима ангажовања. Могуће да су то били и само тренирани „сарадници службе“ – резервни оперативци. Чињеница да су приликом постављања кампа, додатно били постављени већи шатори, неки војни, у које су ови паравојници довлачили непознату опрему у великим торбама и кутијама, 15-ог су такође виђени са униформним кишобранима, за које неки стручњаци тврде да се ту ради о „анти-соничним уређајима“. Што год да је, ти „паравојници“ су мање више дискретно, у последњних пар дана уклонили ту исту „опрему“, довучену у шаторе на дан демонстрација 15-ог.

Да ли је „звучни топ“ активиран са локацијие Ћациленда 15-ог у 19:11, или су у СМБ шаторима била ускладиштена нека друга оруђа или оружја остаје отворено питање – можда ће нека независна парламентарна комисија у неком будућем слободном парламенту моћи да нам да одговор на то питање?

ЗАКЉУЧАК

Дакле, више је него очигледно да је против мирољубивих грађана Србије 15-ог марта било употребљено „сонично оружје“. Који тачно уређај и који оперативци (чије службе) су то урадили није толико битно – битно је да та операција није могла да се изведе без благослова врха државе, односно „Човека који је ненадлежан“, и битно је да су медицински доказане повреде и штетне последице по грађане, који су били мета те операције, као резултат илегалне употребе Соничног оружја.

Такође широм света су забележени слични или идентични негативни симптоми употребе соничних оружја од стране полиције или војске, и у неким државама на западу су те штетне последице доказане на суду, тако да је као резултат – већи број грађана добио значајну финансијску одштету од стране државе, односно полиције. Навешћу само један типичан пример.

2015. у Њујорку, приликом расних протеста, њујоршка полиција је користила ЛРАД (уређај у поседу Србије), након чега је више десетина људи затражило лекарску помоћ. У суду су изведени докази да је код више жртава „звучног топа“ дошло до физичких повреда – мигрена, синусне повреде, бола у лицу, губљења баланса, звоњаве у ушима, оштећења слуха и преосетљивости на буку. Такође је код једног броја жртава дошло до невољног пражњења колона и бешике. Судија Роберт Свит је приликом изрицања пресуде у корист грађана-жртава изјавио да је ефекат употребе високо фреквентне „алерт“ функције против (у овом случају насилних) демонстраната, био раван масовној употреби стотина шок бомби, што је по њему био криминални чин. Након те пресуде Полицијска управа Њујорка је добровољно (легалним споразумом) исплатила око 800,000 долара одштете жртвама властите репресије.

Има још доста сличних примера, али горњи је довољно илустративан о илегалности употребе соничног оружја против цивила, чак и против насилних демонстраната.

Ово оружје је данас пре свега у употреби код војски и граничних служби, широм света. Активно се користи и на ратишту, ради изазивања панике и дезоријентације непријатељских војника, који након тога постају лакша мета за класично оружје. Већина западних полиција, које су га користиле, су се одрекле истог, или добровољно, или по налогу судова. У Америци је сада федералним законом забрањена употреба соничног оружја против цивила.

Већина прекоокеанских бродова користе сонична оружја против пирата, али никоме није дозвољено да то ради против властитих држављана. Србија је једна од ретких земљи чија полиција има у свом оперативном саставу сонична оружја, што доказује њихово (документовано) извођење на београдске улице 15ог марта – и то илегално.

Да ли је свему овоме потребан било који додатни коментар…?

ФБР Оснивач М. Новаковић