Времена у којима живимо су веома изазовна за нашу Величанствену Канадску Нацију, која није више у пријатељском окружењу. Биф (жутокоси дебил- лик из Повратка у Будућност) се вратио у Белу Кућу и веома је љут, не само на нашу супериорну хокејашку вештину, већ и на наше супериорно Канадско пиво.
Наше бројне делегације које смо послали на Флориду да играју голф са Бифом, у најбољем случају су завршили као носачи Бифове голфске опреме, неспособни да измоле било какву милост од Њега (требали су пре одласка Бифу на ноге, да потраже савет од Укро председника Вазелинског, који је довео своју просјачку вештину до савршенства- боље би прошли) овако су се вратили кући са подвијеним реповима- да би донели кући не само још страшнију тарифску претњу, већ и веома реалну претњу Америчке војне инвазије, огромних размера.
ДА ЛИ КАНАДА ТРЕБА СА СПРЕМА ЗА КАТАСТРОФАЛНИ УДАРАЦ?

Моји Величанствени Канадски Сународници- Ђаво нам је лично закуцао на врата. Морамо да будемо спремни, морамо да објединимо све наше снаге, да оставимо по страни све наше несугласице (којих и није тако мало ових дана) и да се суочимо са нашим Мега Непријатељем у овом Одсудном Тарифском Часу. Знам да ће неки моји малодушни сународници сада казати- Ми немамо никакве шансе против Америчке Организоване Криминалне Војне Машине, и против Жутокосог Бифа из Беле Куће. Ма ајде немојте да се продајете тако јевтино. Ми имамо потенцијале, велике потенцијале- посебно ако све наше мањкавости претворимо у нашу предност. Дозволите ми да објасним-
Тужна је чињеница да смо у року од свега пар деценија успели да ову нашу Величанствену и Просперитну Канаду да претворимо у бедну Белосветску Вукојебину која сада више личи на неку афричку џамахирију или бразилску фавелу. То је видљиво голим оком сваком ко се усуди да се прошета нашим небезбедним улицама, да се провоза градским превозом, да посети болницу, или пошаље своју децу у државне школе. Не само због политичке и финансијске неспособноси, и корупције на свим федералним нивоима, али очигледно и због неконтролисане легалне и илегалне имиграције- и миграције, распада јавног реда и мира и цивилизацијског колапса епидемских размера, нашег криминалу приврженом правосудном систему, и шта све још не.. Очиглено да се наша инфраструктура, не само физичка, већ и национална и културна, управо распада пред нашим очима.
УСТАЈ КАНАДО, И БОРИ СЕ, БОРИ СЕ, БОРИ СЕ..
Знам да све претходно изречено звучи поприлично депресивно, али баш зато наша огромна мањкавост на свим нивоима треба (и може, и то лако) да се претвори у нашу велику предност, у очи неминовне Америчке инвазије и Анексије- која је постала веома реалан.., веома реалан проспект ових дана. Прошло је време академских и јалових педерских расправа. Време је да удружимо све наше војне и паравојне ресурсе и вештине, и да изградимо нову и непробојну Историјску Мажино Линију, овог пута дуж наше Јужне границе, и да потом Ујка Саму разбијемо нос (брњицу) тако гадно да му никада више неће пасти на памет да нападне нашу Величанствену Канадску Нацију. Ојка..

Прво морамо да прихватимо чињеницу да наша истрошена и бајата војна машина, и наша Новог доба Диверсистичко-Педерска војска, неће бити много употребљива у ратним дејствима, ако покушамо да их користимо у класичном војном стилу. Али опет „опет“, све те наше мањкавости могу лако да се преокрену у нашу велику предност. На пример, знамо да наша бајата и музејска ратна морнарица је поприлично ван сваке поправке, и да су наше подморнице у тако лошем, буквално распадајућем стању (већина су у стању да зароне, али не и да изроне) – али ми још увек можемо да их овде искористимо „за последњу мисију“. Све док су у стању да „роне“ и да се пришуњају нашем непријатељу и потом дигну њега и себе у ваздух, онда више неће ни бити битно ако нису у стању да изроне. Њихова дубоко-ронећа мисија ће бити комплетирана.
Такође, већина нас је свесна да су наши авиони такође буђави и распадајући, и да никако не могу да буду „меч“ Америчким Невидљивим Авио-Бомбардерима (ловцима) у неком равноправном дуелу- али ми можемо да их користимо као ниско летеће камиказе, и све док су стању да униште циљеве, није ни битно да ли ће нам се вратити.
Сви они ће свакако остати у нашем колективном памћењу.
НАША ДИЛЕМА- ВОЈНИЦИ НА ШТИКЛАМА ИЛИ ВОЈНИЦИ НА ВРХОВИМА?
Сада стижемо до нашег најславнијег и најефикаснијег војног рода- Канадске пешадије!? Знам да се, од Другог Светског и наших славних УН мисија широм света, много тога променило. Наша пешадија, попут остатка армије, данас је „диверсификована“, веома мулти-етничка и веома дебела (у неким случајевима морбидно дебела)- њихови рекрутни стандарди и војна обука су на историјски најнижем нивоу. Тако да је бар за тај део исувише касно, да се преокрене, али ипак би могли да их употребимо „наменски“..

На пример, ако имамо (а имамо, и то не баш у малим количинама) двополне „трансџендер“ официре на штиклама, у кратким сукњицама и са лажним сисама- можемо да их поставимо на високе војне осматрачнице где ће штикле да им обезбеде још бољи висинско-осматрачки положај, док ће њихове сукњице и свилене гаћице (под условом да нису обезгаћени) да им обезбеде добру вентилацију (у случају, сачувај Боже, да се унереде од страха), док ће њихова шминка и привидни изглед углађених госпођа, вероватно збунити непријатеља до те мере да ће се нећкати да их упуца на лицу места- што може да нам обезбеди значајну тактичку предност!? Али ко зна, можда ће они тако педерско намацупани успети да њихове Америчко педерске паритете с друге стране Мажино Линије очарају и преведу у наше редове?
Ајде да се суочимо са другом реалношћу- под Њим (свака сличност са АВом је случајна) такође познатим као Црна Фаца, наша демографска слика је драматично промењена (неки злобници га зову Канадска Мама Меркел) тако да је овде све мање и мање аутентичних Канадских Патриота, који би били спремни да положе животе за „Свог Краља“, када куцне тренутак. Ових дана је све више у нашем окружњу нервозних, нестрпљивих и непријатељски расположених, и такође „не-интеграционих“ новокомпованих канадских становника- неки су легални, неки илегални, мигранти. Већ сам споменуо да наша друштвена структура и јавни ред и мир буквално колапсирају пред таквим политички произведеним и индукованим Људским Цунамијем. Али немојмо да генерализујемо, већина (бар оних легалних) имиграната су пристојни и породични људи- али ипак међу њима је и даље веома пуно „покварених јабука“.
Не, не можемо да само њих кривимо за све ово, они су ипак само опортунисти, користећи се предностима (фалинкама) нашег ауто-деструктивног система- дакле зашто да га не „музу“. Изгледа да тај систем прилично добро ради за већину њих- За све то треба да кривимо само Њега (у кога смо се до јуче фанатично клели)!
Сада постаје све више очигледно да ће после Њега Канада личити на спаљену земљу- опустошену од стране реинкарнисаног Џингис Кана.
Али, како да искористимо и ставимо у функцију (у јужне ровове) тако огромну непријатељску миграциону армију? Већ сам напоменуо да овде не треба да генерализујемо и изражавамо предрасуде у било каквом облику- Овде ћемо ставити у фокус и функцију све те доказане терористичке ентитете, доказане ратне злочинце, као и обичне криминалце (из редова илегалних миграната, којих и није тако мало ових дана) за које је Канада постала „слободно ловиште“.
Недавни судски и други легални процеси на највишим нивоима су нам указали на чињеницу да је међу нашим држављанима значајан број ратних злочинаца, чланова терористичких група, чак и преживелих Нациста из Другог светског рата.
Ајде прво да упослимо (хипотетички) наше увек непријатељски расположене комшије- младе џихадисте, ИСИСовце, Хамасовце, АлКаидовце, симпатизере али и активне чланове тих организациа- заједно са све више милитантним Калистан Сепаратистима (Индијским Сикима). Неки ће овде рећи да већина горе побројаних мрзи Канаду, што јесте тачно, али много важније за нас је да Америку мрзе пуно више. Дакле, све што треба овде да урадимо, јесте да тај њихов бес и мржњу усмеримо и каналишемо ка нашој јужној граници, и тако ћемо добити прилично солидну (али и једнократно-потрошну) канадску пешадију.
ПОСТОЈЕ ЛОШИ НАЦИСТИ И ДОБРИ НАЦИСТИ (бар у Канади)!
Неко ће рећи- лангзам, успори бре, а шта ћемо са Украјинским Нацистима, СС војницима из Галиција дивизије, које смо увезли у Канаду после Другог светског рата у хиљадама- удомили их, дали им држављанство, и опростили им све ратне злочине, не само над Пољацима и Русима, али такође и над „светокравским“ Јеврејима. И дан данас их (Нацисте) штитимо, тако што историјске архиве о њима држимо под кључем и цензуром- зато што је таква нова глобалистичка политика у Канади: Да Канадска Јавност Нема Право да Зна Све! А донедавно је било обрнуто..

Да, сећам се како је недавно 98годишњи Нациста и СС ветеран, кољач невиних у Европи током Хитлеровог рата, био примљен са почастима и овацијама у Канадском парламенту, и описан као „јунак који се храбро борио против Руса (укључујући и руске бебе) за време Другог светског рата. Након што је Канадска парламентарна брука белосветски обелодањена, званичници су тврдили да је то била само наивна грешка – али ја не мислим тако. У Канади је свако добро дошао, чак и ратни злочинци и терористи, под условом да мрзе Русе, Кинезе, Индусе и друге „омражене нације“. Можете ли да замислите да је преко две хиљаде најокорелијих Хитлерових Нациста, СС војника, заштићено и удомљено у Канади из неких врло мрачних побуда!? И још увек, 80 година после рата историјске архиве које садрже све податке и побуде тако морбидне политичке трансакције, се држе под кључем, далеко од очију Канадске јавности (која наводно има право да зна..)- имам „инсекат“ да иза свега стоји буцмаста и кратконога бивша вице-премијерка Фриланд, чији је рођени деда био веома утицајан Нациста у Хитлеровој Украјини и Пољској. Та госпођа и други утицајни Украјински лобисти, заједно са канадским тајним службама, очигледно стоје из оваквог заташкавања и цензуре.

Данас нема пуно тих преживелих Нациста, упокојили су се мирно и вероватно са војним почастима, али би требало још увек постоји постоји бар пар десетина преживелих, који још увек могу да ходају, пузе на поду, гурају инвалидска колица или се држе за „двоточно држало-ходало“- и као такве би ипак могли да их искористимо у нашем величанственом рату против омражене Америке. Могли би да буду бар искоришћени као чистачи минских поља- оног момента када се одлучимо да кренемо у јуриш (на њихову страну) против Јужног Суседа и продремо дубоко у „његову позадину“ (са педер штикла пешадијом), и тако поново постанемо Славна Канадска Нација.
ЦРНА ФАЦА

Само тренутак, потпуно сам заборавио на Њега (свака сличност са АВом је случајна)- знам да Он није много употребљив у војне или паравојне сврхе. Одавно је изгубио сваку мушкост, и као што су неки приметили сада џогира и хода попут младе дјевушке (којој се неодољиво пишки), па чак иако је и даље технички Шеф канадске државе, свима је јасно да би се Он показао као катастрофални војни лидер- нико овде у Канади не сумња у то. Али Он има једну изузетну војну вештину, веома корисну у време рата- он је доказани експерт у фарбању лица ималином. Као што сви знамо, наша пешадија а посебно специјалне јединице фарбају лице у црно, што може да им буде веома корисно, бар у ноћним операцијама- е ту би он дошао до пуног изражаја. И његова Хисторијска и Хистерична Црна Фаца ће тим поводом бити проучавана у много белосветских војних колеџа, у векове векова испред нас.
Наш Величанствени Премијер и Његова Величанствена Црна Фаца живеће вечно..
Дакле, Сума Сумарум, наша Величанствена Канадска Нација има веома добре шансе да пошаље Бифа (ака Доналд) Назад У Будућност…., или можда не?
Једино време ће показати..
Sigi Singidunum
Vancouver, January 2025
Категорије:analysis, Canada, АКТУЕЛНО, Миодраг Новаковић, Мишљење, FBR IN ENGLISH, сатира, United States, United States, USA














Neznam zasto nema na srpbskom jeziku tekst,jer neznamo svi taj jezik izopacenih Engleza.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Текст је оригинално објављен на нашем енглеском блогу, и овде је само рутински „реблогован“ (за нашу ФБР енглеску секцију). Након ваше примедбе приметио сам да постоји интересовање наше „србске публике“ за тај текст, тако да сам га малопре превео на срБски. Превод је ад хок и „на брзака“, али се надам да није сувише катастрофалан.
Поздрав од бившег уредника и аутора текста…
Свиђа ми сеСвиђа ми се